Diktatorski, autoritarni i neliberalni politički režimi ne odobravaju humor jer je on manifestacija lične slobode pojedinca, kreativnosti ljudskog duha i prirodnog stanja društva. Sarkazam, farsa, ironija i drugi ludični načini na koji čovek gleda na svet oko sebe bili su strogo kažnjeni u diktaturama. Iako je komunistički režim put vođenja ljudskog društva doveo do najviših apsurda, on je bio izvor najinventivnijih formula zabave. Raznolikost humora u vremenima koja nisu sama generisala dobar humor pokazuje da su pojedinci želeli da društveno postojanje učine podnošljivijim. I u Rumuniji, kao i svuda u socijalističkim državama, humor iz godina komunističke diktature bio je usko vezan za politički režim, za kult ličnosti vođe, za veoma nesigurnu ekonomsku situaciju, za kršenje prava i sloboda, za sve sumorniju budućnost, bez izgleda za poboljšanje.
Pesnik, novinar i humorista Joan T. Morar bio je među onima koji su se pre 1989. morali suočiti sa cenzurom u pokušaju da što bolje obavlja svoj posao. Pisao je humor i proučavao humor.
„Definicija humora Anrija Bergsona kaže da je humor nešto mehanički postavljeno u naše živote. Imam još jednu zanimljivu definiciju humora, koja pripada Nikolaju Čaušeskuu: „koristite oružje humora, satirišite mane koje se manifestuju u društvu i ljudima, učinite svoju umetnost oruđem za stalno unapređenje društva i čoveka, afirmaciju pravde i društvenog pravičnost socijalističkog i komunističkog načina rada i života“. To je ono što je Čaušesku video u humoru, oružje, koje se na sreću toliko puta okrenulo protiv njega. Satirisan je i ismevan na sve načine.“
Humor pre 1989. može se vremenski podeliti na dva perioda: onaj pre 1965, kada je za šalu sa banalnim političkim referencama pojedinac koji je to ispričao mogao dobiti teške godine zatvora, i onaj posle 1965, koji je imao veliku inventivnost i raznolikost. Humor pre 1989. još uvek se može podeliti na državni humor, zvanični i nezvanični. Joan T. Morar se takođe osvrnuo na službeni humor.
„Radni ljudi su imali agitacione brigade, takmičili su se jedni sa drugima i ismevali one oko sebe koji nisu poštovali zakone i norme. Stih iz agitacione brigade koji sam video na TV je glasio: „Snagu iz rada crpi / Konglomerat konstrukcije iz Deve“. Ili je to bio glupi humor u reklamama. Rumunija je proizvodila dve vrste usisivača, Praktični i Idealni. A oglas je bio ovakav, za oboje: Praktični usisivač je idealan, a Idealan usisivač je praktičan.“
U državni humor uvršten je i časopis Kopriva, dozvoljeni, koji je tih godina bio uspešan časopis. Joan T. Morar.
„Bio je časopis Kopriva u kojem su se smejali konobarima, svekrvama, frizerima, dugokosim ljudima. Verujući da Čaušesku nikada neće umreti, želeo sam da radim u časopisu Kopriva, dok sam radio u časopisu Studentski život. U časopisu Kopriva, Čaušesku nikada nije bio na naslovnoj strani i nije se pisalo o njemu. Neko je jednom pokušao da napiše tekst za 40-godišnjicu „novog” rumunskog humora. I rečeno mu je „druže, mi se time ne bavimo“.
Slučajevi studentskih umetničkih brigada, čije su radnje dozvolile univerzitetske uprave, bili su oni u kojima je humor usmeren dvosmisleno. Podtonovi, gestovi onih na sceni i intonacija glasova pravili su naizgled bezazlene šale sa političkim konotacijama. A direktna politička šala je bila nezvanični humor par exellence. Joan T. Morar.
„Iz kategorije zabranjenih šala i humora bile su političke zabrane, mada su možda ponekad neki vicevi bili za testiranje grupe. Vicevi su bili načini povezivanja, često su bili šifra. Govorili smo viceve i time proveravali naše okruženje, jer se često prijavljivalo da li se smeješ na viceve ili ako govoriš viceve.“
Pre 1989. i nezvanični rumunski humor imao je kolektivnog heroja: Bulu. Nije poznato ko ga je izmislio, ali kroz ono što je on živeo, Bulin univerzum je mogao biti samo Rumunija 1980-ih.
„Ono što je spasilo rumunski narod, jer je smeh spasitelj, jeste ovaj smisao za humor, sposobnost da se prave vicevi, da se naprave ventili da se smanji napetost koju smo svi iskusili. Bula je bio jedan od naših psihičkih spasitelja, lik Bule, koji je nestao nakon Revolucije. Ko još danas pravi viceve s njim? Ko je Bula, odakle Bula? Mislim da je Bula bio taj koji je rešio sve probleme. Bula je i mislilac, on je i budala sistema, on je i taj koji pati, on je i taj koji ne razume realnosti“.
Rumunski humor pre 1989. je bio onaj koji se može razumeti samo u odnosu na te godine. Za buduće generacije biće mu potrebna istorijska objašnjenja.