Prašume su posljednji šumski ekosistemi u kojima priroda opstaje u svom čistom obliku, bez značajnog uticaja ljudske intervencije. Ako su u ostalom delu Evrope skoro nestale, u Rumuniji ih ima na ukupnoj površini od oko 250 hiljada hektara. Od 2015. godine zaštićene su zakonom, jer su upisane u Katalog prašuma i kvazi-prašuma. U prašumi, drveće umire od starosti, pada, lomi se ili se suši, a mrtvo drvo ostaje tamo, hraneći ekosistem za buduće generacije. U prašumi živi drveće svih uzrasta, od tek proklijanog semena, do onih stabala koje su dostigla fiziološku granicu, kao i u ljudskim zajednicama: deca, roditelji i stariji koji se međusobno podržavaju, vode skladan i zdrav život, navodi se na internet stranici ekološke organizacije WWF Rumunija. Pod krunama divovskog drveća, više od 500 godina zajedno, živi više od 10.000 vrsta organizama, od jednoćelijskih organizama, gljiva, biljaka, insekata do velikih životinja poput divljih svinja, jelena, crne koze, vuka, risa, mrkog medveda. Ako prašuma nestane, prirodna evolucija od hiljada godina je izgubljena. Ona predstavlja i živu lekciju sačuvanu u pravim laboratorijama prirode, ali i deo kulturnog identiteta lokalnih rumunskih zajednica.
Radu Melu, nacionalni menadžer šumarskog odseka u WWF Rumunija, govorio nam je o značaju ovih šuma:
„One su značajne iz više perspektiva. Ako bismo govorili iz perspektive biodiverziteta, ove šume su važne jer u njima postoje one kategorije vrsta kojima je potrebna tišina, veoma staro drveće, puno mrtvog drveta, u osnovi one kategorije vrsta koje bolje žive kada čovek ne interveniše u šumi. Ako imamo veliki, veoma širok predeo, u kome imamo i kultivisanu šumu i šumu iz koje se koristi drvo, ali negde imamo i neke parcele kvasi-prašume, u kojoj nismo intervenisali i pustili prirodu da sama evoluira, onda imamo priliku da vidimo ceo spektar biodiverziteta u tom području. Dakle, biodiverzitet je ono što donosi dodatnu vrednost.
Ove šume imaju nešto, što u kultivisanim šumama nedostaje. Drugim rečima, ove šume se razvijaju bez ljudske intervencije. U suštini vidimo kako bi priroda evoluirala, imamo priliku videti kako priroda misli da se dalje razvija, čak i u uslovima klimatskih promena. Klimatskih promena smo i ranije imali, naša planeta se i ranije suočavala s tim, a ipak je priroda pronašla načine da preživi nakon njih. Na primer, bukva nije bila dominantna vrsta pre poslednje glacijacije. Nakon poslednje glacijacije, bukva je vrlo dobro evoluirala i postala je dominantna vrsta u Evropi. Tako je priroda pronašla rešenje da pošumi i obnovi vegetaciju. E, sad se ponovo pitamo, ali ne možemo pitati prirodu u kultivisanoj šumi ili eventualno u šumama koje sadrže i egzotične vrste. Preispitujemo prirodu u takvim netaknutim šumama, u šumama čiju evoluciju čovek nije narušio, i posmatramo da vidimo u kojem se smeru kreću stvari u prirodi. I možemo oponašati istu stvar u kultiviranim šumama.“
Da bi bile zaštićene zakonom, prašume u Rumuniji moraju biti unesene u poseban katalog — proces koji nije nimalo jednostavan, ali je vredan truda. Katalog prašuma i kvazi-prašuma je projekat kojeg je pokrenula i stalno podržava organizacija WWF, koji funkcioniše i kojeg međunarodni autoriteti veoma cene. Radu Melu nam objašnjava o ovom službenom instrumentu za zaštitu šuma.
Katalog je zapravo baza podataka u kojoj možete pronaći sve šume koje su identifikovane kao prašume na teritoriji naše zemlje. U ovaj katalog mi praktično uvrštavamo te parcele i pod-parcele — jer je šumski fond u Rumuniji podeljen na ove osnovne jedinice nazvane šumske parcele — i one se vrlo lako mogu identifikovati. Tačno se zna kojem šumskom okrugu pripadaju, na kojem području, u kojoj županiji se te parcele nalaze i to je sve navedeno u Nacionalnom katalogu šumskih površina“, sa svim detaljima, tako da kad se prave novi planovi za uređenje, gde i šta i koliko može da se poseče, ove površine su zaštićene. Na tim površinama nema seče i tako dotične površine ostaju zauvek zaštićene, jer zakon više ne dozvoljava projektantima da izvode radove, seče ili druge intervencije na tom području, koje bi uticale na prirodnu evoluciju ovih šuma.“
Ministarstvo životne sredine, voda i šuma redovno ažurira ovaj katalog, koji sada obuhvata više od 71.000 hektara prašuma i kvazi-prašuma. Proces se nastavlja, ali je potrebno veće uključivanja odgovornih organa i organizacija: administratora šuma i zaštićenih područja, obrazovnih ili istraživačkih institucija, nevladinih organizacija i slično.