Rumunija smatra da istočno krilo Evropske unije i Severnoatlanskog saveza treba povezati kopnednim i železničkim putem od Baltičkog do Crnog mota. Predsednik Rumunije Klaus Johanis je isistirao na ovoj činjenici na samitu Inicijative tri mora. koji je održan u četvrtak u Viljnusu. Predsednik je okvalifikovao razgovore ,,veoma dobrim“. U sredu na Konferenciji ,,Rumunij-NATO-20 godina“, održanoj u organizaciji Ministarstva odbrane u Bukureštu, šef rumunske države je naglasio da sadašnji kontekst izazvan ratom na našim granicama jača značaj Rumunije kao regionalnog stuba bezbednosti i stabilnosti. Klaus Johanis je potvrdio da naša zemlja treba da intenzivira napore usmerene na jačanje rezerve vojnog osoblja, revitalizaciju nacionalne odbrambene industrije i modernizaciju transportne infrastrukture: ,,Odbrana naših gradjana je obaveza države. Sigurnost gradjana ne može se garantovati bez jedne vojske opremljene modernmom tehnologijom. Od 2023. godine Rumija je povećala sa 2% na 2,5% bruto društvenog proizvoda izdatke za opremanje vojske, motivisanje, obućavanje i usavršavanje naših vojnika i povećanje stepena medjuoperativnosti sa savezničkim snagama“.
Premijer Marcel Čolaku je izjavio da pristupanje Rumunije Severnoatlanskom savezu predstavlja povratak zemlje zajednici vrednosti i demokratskim principima zapada: ,,Danas je Rumunija bespovratno usidrena u evroaatlasnku zajednicu i predstavlja stratepko sidro NATO-a na Istočnom boku. Rumunija ostaje saveznik od poverenja sa proaktivnim stavom i akcionim kapacitetom za ispunjavanje sopstvenih ciljeva i zaštitiu savezničkih vrednosti.“
Na Konferenciji u Bukureštu učestvovali su i ministri odbrane zemalja članica Severnoatlanske alijanse, načelnici generalštabova i ambasadori zenalja NATO-a.
15 rumunskih političkih partija, izbornih alijansi i sedam nestranačkih kandodata podnelo je kandidature na evroparlamentarnim izborima i 9. juna. Centralna izborna komisija je na svom sajtu objavila spisak kandidata. Kandidati su Izborna alijansa Socijedemokratske partije (PSD), Alijansa za ujedninjenje Rumuna (AUR), Alijansa ujedinjene levice , sastavljene od Unije spasite Rumuniju (USR), Parije narodnog pokreta (PMP) i Snage desnice (FD), Alijansa socijalističke Rumunije, Partija SOS Rumunija, Partija desne alternative, Partija Reper i Demokratski savez Madjara u Rumuniji. Na listama se nalaze i mnogi evroposlanici koji će se kandidovati za novi mandat. 29. aprila saopštice se konaćne kandidature. Prema rezultatima evrobarometra koje objavljuje Evropska komisija više od 53% rumunskih birača izjavilo je da će glasati na evroparlamentarnim izborima, 10% da će najverovatnije glasati i 10% da najverovatnije neće glasati.
Rumunija ima bogato iskustvo u nuklearnoj energiji, Nuklearka Černavoda je jedna od nulearki sa najboljim kapacitetnim faktorima na svetu i ima besprekornu sigurnost, izjavio je generalni direktor Medjunarodne agencije za atomsku energioju ( AIEA) Rafael Grosi koji je pre nekoliko dana posetio Bukurešt. Tokom susreta sa rumunskim vlastima, Grosi je izjavio da se rumunski sektor nuklearne energije nalazi na visokom stepenu razvoja i spomenuo investicije u Nuklearku Černavoda i male modularne reaktore. Grosi je dodao da ovi reaktori imaju suštinsku ulogu u obezbedjivanju energetske autonomije zemlje i smanjenju troškova. Ministar za energiju Sebastijan Burduža ocenjuje da će se sledećeg meseca cene energije smanjiti, posebno cene prirodnog gasa. Očekuje se takodje i pojeftinjenje struje. Ove nedelje Poslanički doma Parlamenta Rumunije usvojio je nacrt Vlade koji predvidja zakonski okvir za razvoj investicija u offshor energiju vetra u Crnom moru. Ovaj veoma složeni projekat omogućiće nam da u 2032. godini imamo prve megavate električne energije iz Crnog mora, dodao je Sebastijan Burduža.
Deficit spoljnotrgovinskog bilansa Rumunije u prva dva meseca tekuće godine pramašio je 4 miliarde evra i manji je za skoro 230 miliona evra u odnosu na isti period prethodne godine. Prema podacima Nacionalnog statističkog instituta u prva dva meseca 2024. godine izvoz je povećan na 15 miliardi evra, a uvoz na 19 miliardi evra. Veliki udeo u strukturi izvoza i uvoza imali su mašine, transportna oprema i manufaktura. Bruto društveni proizvod Rumunije povećan je prošle godine za 2,1% u odnosu na prethodnu godinu. Veliki udeo u povećanju bruto društvenog proizvoda imali su poljoprivreda, gradjevinarstvo i trgovina. Industrija je medjutim imala negativan doprinos. Sa druge strane gošdisnja stpopa inflacije prema podacima Statističkog instituta smanjena je u martu sa 7,2% na 6,6% i prema istom izvoru najviše su poskupeli prehrambni i neprehrambeni proizvodi i usluge.