Obeležavanje 75 godina od osnivanja Severnoatlanskog svaveza odvija se u kontekstvu velikih medjunarodnih previranja-rata u Ukrajini, sukoba na Srednjem istoku i revitalizacije terorizma. Izazovi su složeni i bezbrojni i Alijansa treba da bude spremna da se odupre sajber napadima, dezinformacijama i kampanjama podrivanja stabilnosti sopstvenih članica. Hibridne pretnje koje kombinuju vojne, političke, ekonomske i informacione elemente predstavljaju ozbiljan problem. ,,Ovo je kritički trenutak, prisetimo se samo kako je počelo formiranje NATO – izjavio je za Euronews novinar Katalin Lenca. Od pokušaja da se pronadje adekvatan odgovor, ako je potreban i vojni, na spoljne pretnje. Posle Drugog svetskog rata, SAD nisu bile baš prijateljski rapoložene prema Sovjetskom Savezu. I tako se pojavila ova alijansa kao odgovor na rusku agresivnost u Evropi. Postavlja se pitanje gde smo sada? Nažalost, skoro u istoj situaciji. Nastoji se da se odgovara na rusku agresivnost u Evropi. Bili smo svedoci ove ruske agresivnosti još 2014. godine, kada je Rusija aneksirala Krimsko poluostrvo i od tada je prošlo 10 godina. U 2022. godini u februaru Rusija je izvršila vojnu agresiju na Ukrajinu i osvojila šestinu teritorije ove zemlje. Ovu agresivnost vidjamo svakodnevno i u ratobornim i revanšističkim izjavama Rusije protiv Poljske, baltičkih država, Rumunije i Bugarske. Ne i protiv Madjarske koja održava i dalje dobre odnose sa Moskvom, dodao je Katalin Lenca. Severnoatlanski savez je odolevao Varšavskom ugovoru i prilagodjavao se stalnim bezbednosnim izazovima, izjavio je podpredsednik Evroatlanskog centra za otpornost , general vazduhoplovne flotile u penziji Adrijan Duca odnoseći se na ulogu NATO u poslednjih 75 godina mira:,,NATO se nije prilagodjavalo samo na pretnje koje su dolazile iz Sojetskog Saveza već se razvijao i zahvaljujući činjenici da su članice i zemlje partneri delili iste vrednosti i interese. Kao što je poznato, Alijansa je povećala broj članica sa 12 na 32 i na složenu bezbednosnu atmosfera u poslednje vreme i na sve brojne izazove kojima je Alijansa izložena traba da se pronadju odgvori. Zbog toga i države poput Švedske i Finske su, posle višegodišnje neutralnosti, donele-bez odlaganja-odluku da traže ulazak u NATO“.
Ukrajina , podrška ovoj zemlji pred vojnim pritiskom Moskve i usporavanje zapadne vojne pomoći Kijevu bile su dominantne teme obeležavanja 75 godina postojanja Severnoatlanskog saveza. Saveznici sada analiziraju finansijski okvir vredan 100 miliardi evra koji bi omogućio Severnoatlanskom savezu da podrži odbranu Ukrajine pre eventualne pobedom Donalda Trampa na američkim izborima. Neki saveznici su već saopštili da će na inicijativu Češke finansijski podržavati Ukrajinu nabavkom naoružanja iz trećih zemalja kako bi se povećao obim isporuka Kijevu. Najbolja odbrana je napad, kod nas najbolja odbrana je odvraćanje neprijatelja, tako da smo sa našim liderima u Viljnjusu odlučili pre skoro godinu dana da ćemo doći sa novom generacijom planova odbrane i odvraćanja i u Rumuniji, izjavio je 2. aprila, na dan obeležavanja dvadesetogodišnjice članstva Rumunije u NATO, zamenik generalnog sekretara Severnoatlanske alijanse Mirča Džoana gost Radio Rumunija. ,,Mi ne radimo na jačoj odbrani, na vojnom prisustvu, vojnoj tehnici, tehnologiji najnovije generacije, već samo na odvraćanju, jer Rusija zna šta mi imamo kao vojna sila. Zbog toga ako je potrebno aktiviraćemo 5. član, ali mi se i dalje nadamo da ovo neće biti potrebno. Ovaj član je aktiviran samo jedanput kada je Amerika napadnuta 11. septembra 2001. godine. Nikada na teritoriji Severnoatlanskog saveza nije bilo rata. Nikada na teritoriji NATO nije postojao rat u ovih 75 godina postojanja. Mislim da će se ova lepa istorija Severnoatlanskog saveza nastaviti još mnogo decenija.“
Za rumunskun vojsku period od izlaska iz totalitarizma do Praškog samita Severnoatlanskog sveza u Pragu 2022. godine značio je opširan proces reformi i modernizacije koje su omogučile približavanje standardima Alijanse. Kada je postala punovparvna članica NATO-a, rumunski vojnici dokazali su kvalitete na ratnom poprištu zajedno sa vojnicima drugih zemalja sa kojima su sada potputo kompatibilni. U ovih 20 godina oko 50 000 rumunskih vojnika učestvovalo je u operacijama u Avganistanu, Iraku i na Zapadnom Balkanu. Trenutno Rumunija je vojna baza Alijanse sa antiraketnim štitom u naselju Deveselu na jugu emlje, sa aerodrom Kogalničanu na jugoistoku i sa centrima za obuku u Transilvaniji. Nakon izbijanja rata u Ukrajini Rumuniji je priznata strateška uloga u geopolitičkoj igri. Naša zemlja je zajedno sa Poljskom, Češkom i baltičkim državama upozorila i dokazala svetskim silama da crnomorsku zonu ne treba zapostaviti. U odnosu na prethodni dvadesetogodišnji period Rumunija je sada izvoznik bezbednosti, izvozi pomoć Ukrajini, centar je za obuku budućih ukrajinskih pilota F-16 i glavni akter u pokušaju da se deminira Crno more.Sem toga na teritoriji naše zemlje nalazi se vojnici Severnoatlanskog saveza.