Rumunski ministar odbrane Anđel Tilvar imao je sastanak sa holandskim kolegom Kajsom Olongrenom u 86. vazduhoplovnoj bazi Borča, na jugu Rumunije. Sastanak je povod za dolazak u Rumuniju još tri aviona F-16 iz Kraljevskog holandskog ratnog vazduhoplovstva koji će biti stavljeni na raspolaganje Evropskom centru za obuku F-16 koji u rumunskoj bazi deluje od novembra prošle godine. Avioni će se koristiti u programima obuke pilota, uključujući i Ukrajince, za upravljanje ovim tipom borbenih aviona. S druge strane, ministar Anđel Tilvar je dobio uveravanja od pomoćnika za evropske i evroazijske poslove američkog državnog sekretara Džejmsa O’Brajena da Sjedinjene Američke Države rade sa Rumunijom u vezi sa bezbednosnim rizicima koji nastaju u kontekstu rata u Ukrajini. Istovremeno, američki zvaničnik je ocenio saradnju između Rumunije i Ukrajine kao „neophodnu za ukrajinski narod“.
Predsednik Rumunije Klaus Johanis učestvuje u sredu i u četvrtak na vanrednom sastanku Evropskog saveta u Briselu. Kako je saopštila predsednička administracija u Bukureštu, na dnevnom redu sastanka su teme kao što su izgledi za novi evropski pakt za konkurentnost i odnos Unije sa Turskom. Evropski lideri će razgovarati i o razvoju rata u Ukrajini, situaciji na Bliskom istoku i budućoj strateškoj agendi Evropske Unije. Predsednik Rumunije biće prisutan i na prijemu koji je priredio belgijski kralj Filip u čast šefova država i vlada iz Evropske unije.
Država Katar je cenjeni bezbednosni posrednik na Bliskom istoku, kao što je Rumunija priznati faktor stabilnosti u istočnoj Evropi, a dve zemlje imaju kapacitet da izgrade dubinsko partnerstvo, koje će steći strateške vrednosti – izjavio je rumunski premijer Marčel Čolaku u sredu u Dohi. On je dao izjavu za štampu zajedno sa premijerom i ministrom spoljnih poslova Katara, šeikom Mohamedom Al Tanijem. Premijer Čolaku je rekao da je u Dohi kako bi preneo snažnu poruku da će Rumunija biti uz Katar kako bi zajedno sa Sjedinjenim Američkim Državama i partnerima iz Evropske unije podržala mirovne napore i obnovu bezbednosti na Bliskom istoku. „Moramo ohrabriti i državu Izrael i Iran da pokažu trenutnu uzdržanost kako bi sprečili opasne događaje“ – istakao je Marčel Čolaku. Na bilateralnom planu, prema njegovim rečima, partnerstvo između Rumunije i Katara mora biti pragmatično, izgrađeno oko konkretnih ekonomskih projekata i investicija. Marčel Čolaku je najavio da su u analizi projekti vredni oko 15 milijardi evra. Takođe je imao sastanke sa predstavnicima Udruženja privrednika Katara i sa predstavnicima Uprave za investicije. Marčel Čolaku je podsetio da Rumunija ima konkurentsku prednost u oblasti nekretnina, turizma, IT i sajber bezbednosti, odbrambene industrije i mineralnih voda, što sve nudi mogućnosti za direktne katarske investicije u rumunsku ekonomiju i vodi ka razvoju bilateralnog partnerstva.
Savet NATO-Ukrajina sastaće se u petak kako bi razgovarao o načinima da se Kijevu obezbedi više sistema protivvazdušne odbrane. To je u sredu objavio generalni sekretar Severnoatlantske alijanse Jens Stoltenberg, prenosi Rojters. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zatražio je održavanje sastanka jer se njegova zemlja suočava sa nedostatkom municije, pošto republikanci u Kongresu blokiraju vitalna sredstva iz Sjedinjenih Američkih Država već nekoliko meseci, a Evropska unija ne uspeva da isporuči municiju na vreme.
Očekuje se da će ministar finansija Marčel Bološ u ponedeljak, na plenarnoj sednici Doma poslanika, učestvovati u političkoj debati na temu javnog duga Rumunije. Inicijativu koju je pokrenula poslanička grupa Alijansa za Ujedinjenje Rumuna (AUR nacionalistička opozicija) odobrio je u utorak Stalni biro Doma poslanika. Prema Alijansi za Ujedinjenje Rumuna, javni dug je dostigao kritični prag, premašuje 50% bruto domaćeg proizvoda, a ministar mora da objasni koje mere će Vlada preduzeti.
Mart je bio treći uzastopni mesec u kome je Rumunija imala najveću inflaciju u Evropskoj uniji – 6,7%. Prema podacima Evrostata, inflacija u Uniji je pala na 2,6%. Zemlje članice sa najnižom stopom inflacije bile su Litvanija (0,4%), Finska (0,6%) i Danska (0,8%). S druge strane, Međunarodni monetarni fond je revidirao naniže – sa 3,8% na 2,8% – procene rasta rumunske privrede ove godine. Što se tiče inflacije, MMF predviđa da će zemlja sledeće godine zabeležiti prosečnu godišnju inflaciju od 6% i 4%. Istovremeno, međunarodna finansijska institucija očekuje da će deficit tekućeg računa Rumunije ostati na 7,1% BDP-a u 2024. godini, slično prošlogodišnjem nivou.
Skoro 15% zaposlenih u Španiji ima državljanstvo koje nije špansko, što je novi rekord za Iberijsko kraljevstvo. Među njima, više od deset godina, najbrojniji su Rumuni, po broju prestižući Marokance, Kolumbijce ili Kineze. Prema dopisniku Radija Rumunija iz Madrida, broj stranaca koji trenutno doprinose španskom socijalnom osiguranju je 2.785.000, od ukupno 20,5 miliona. Od toga, 340.514 su Rumuni, na prvom mestu među rezidentnim nacijama. U Španiji živi 6,5 miliona stranih državljana. Zvanično, Rumuna ima 624.000, ali nezvanični izvori govore o više od milion.
Rumunska delegacija na Letnjim olimpijskim igrama u Parizu (26. jul – 11. avgust) zaslužna je za osvajanje deset medalja – dve zlatne, tri srebrne i pet bronzanih – prema virtuelnoj rang listi koju je u sredu objavila istraživačka kompanija Nielsen Gracenote, koju citira Rojters. Rumunija zauzima 25. mesto u virtuelnoj hijerarhiji po ukupnom broju medalja, najbolje u poslednjih pet izdanja Letnjih olimpijskih igara. Prema Gracenote-u, američka delegacija će dominirati na Igrama u Parizu, sa predviđenih 123 medalje, a slede Kina (89) i Velika Britanija (66). Zemlji domaćinu, Francuskoj, pripalo bi 55 medalja. Rumunija je do sada kvalifikovala 80 sportista za Olimpijske igre u Parizu u atletici, plivanju, boksu, kajak-kanuu, veslanju, umetničkoj gimnastici, ritmičkoj gimnastici, vaterpolu, stonom tenisu, rvanju i dizanju tegova.