U izuzetno važnoj izbornoj godini – koju obeležavaju predsednički, evropski parlamentarni, lokalni i opšti izbori – građanska grupa Mladi glasaju naručila je anketu u pokusaju da sazna nešto vise o glasačkim namerama mladih birača između 18 i 35 godina. Sprovedeno od 9. do 14. marta na grupi od 800 ispitanika, istraživanje ne donosi dobre vesti: većina mladih veruje da zemlja ide u pogrešnom pravcu i ne veruje u demokratiju u Rumuniji, dok bi 23 odsto glasalo za ekstremističku stranku. Više o glasačkim namerama mlade generacije rekao nam je Razvan Petri, koordinator pomenute grupe:
,,Najvažnije je uzeti u obzir činjenicu da mladi misle da Rumunija ide u pogrešnom pravcu. U to veruje veliki broj ispitanika 68%. Štaviše,79% njih misljenja su da se ne može verovati rumunskoj demokratiji. Dakle, imamo veliki problem kada je u pitanju poverenje u demokratske temelje zemlje, a drugi važan aspekt je to sto vlada veoma nisko poverenje u političke institucije i političke partije, odnosno u parlament, vladu i stranke. Mi više ne verujemo instrumentima sa kojima bi trebalo da radimo i da donosimo dobre odluke u budućnosti. A to je veoma opasno, jer je tendencija da ovaj nedostatak poverenja u demokratske instrumente, može naterati ljude da se okrenu drugim instrumentima van demokratske sfere.“
Naklonjenost prema instrumentima koji izlaze iz demokratskog okvira može se objasniti razočaranjem u načinu rada demokratskih institucija u Rumuniji. Drugim rečima, ako su naše demokratske prakse manjkave, mladi ljudi shvataju da je, sa teorijske tačke gledišta, sama demokratija nefunkcionalna. Međutim, Evropska unija uživa veće poverenje među mladima nego domaće institucije, ali kompleksan način rada koji funkcionise u Evropskoj uniji takođe nije dovoljno poznat. Na kraju krajeva, sve zavisi od obrazovanja, smatra Razvan Petri.
,,Mladi ljudi, nažalost, ne znaju kako institucije funkcionisu i to na neki način doprinosi konfuziji u vezi sa funkcionisanjem rumunskih političkih mehanizama. Nažalost, nastava građanskog vaspitanja se sprovodi samo u osnovnoj skoli, i to nije dobro jer, kada se mladi približavaju dobi, uzrastu za glasanje, nemaju više nikakvu vrstu pripreme za ovaj važan korak. Situacija je još komplikovanija kada je u pitanju Evropska unija, koja je veoma zamršen i složen mehanizam. Među našim političarima ima i onih koji ponekad više vole da zadrže zabunu kako funkcionise Evropska unija kako bi mogli da okrive one u Briselu kada nešto krene naopako ili kada ne mogu da ispune obećanja.“
Razočaranje ili čak očaj izazvan pogrešnim funkcionisanjem rumunskih institucija, koji dovode do dubokih društvenih i ekonomskih problema, objašnjava sklonost mladih prema autoritarnom režimu, kaže Razvan Petri:
,,Oni više ne žele političke partije u Rumuniji, ne žele ono što mi sada imamo i odavde proizilazi njihova tendencija da podrže gvozdenu pesnicu, koja može da interveniše i reši probleme. Oni žele promenu i žele je sada, za razliku od starijih ljudi koji bolje razumeju situaciju. Žele da neko uskoči, da se zauzme i da reši probleme, neko ko kaže: „Dosta je bilo, stavićemo tačku na ovu političku glupost, mi preuzimamo odavde“. I tu na scenu stupaju anti sistemske stranke koje kažu da će, ako dodju na vlast, rešiti sve probleme sa kojima se Rumunija trenutno suočava. Veliki broj mladih okrene se ovim strankama ne zbog njihovih političkih platformi ili poruka koje prenose, već zbog obećanja da će iznaći rešenja. Oni obećavaju da će pokazati političarima koji nisu uspeli u pokušaju da ponude bolju alternativu za mladu generaciju.“
Ovaj neuspeh implicitno prepoznaju i mladi ljudi koji planiraju da emigriraju iz Rumunije zbog višegodišnjih nerešenih društveno-ekonomskih problema. Razvan Petri:
,,Među prve četiri opcije koje se tiču njihovih problema nalazimo dve koje su ekonomski povezane: ograničene mogućnosti zapošljavanja i loš kvalitet obrazovanja.
Mladi ljudi u Rumuniji su jedni od najsiromašnijih u Evropi, ako ne i najsiromašniji, a to je dokazao i statistički ured EU, Eurostat. Podaci koje je objavila ova institucija pokazuju da je oko 30% ovih mladih ljudi u opasnosti od siromaštva i socijalne isključenosti. Ove pojave su vidljive i mladi su ih potpuno svesni. Pomenuti problemi koji se ne rešavaju dugi niz godina, pogoršali su se i to je pretvorilo Rumuniju u zemlju sa jednom od najvećih nejednakosti u prihodima. Naša zemlja se trenutno nalazi na četvrtom mestu u Evropi po nejednakostima u prihodima. Oskudne mogućnosti koje nudi njihova zemlja, navele su mnoge od ovih mladih ljudi da razmisle o ideji o trajnoj ili privremenoj emigraciji. Čak i ako su neke mogućnosti u poslednje vreme stavljene na raspolaganje, one još nisu dostigle nivo da bismo mogli da kažemo da mladi ljudi ovde mogu da dobiju životni standard sličan zapadnom svetu.“