Rezultat komplikovanog kompromisa, evropski pakt o migraciji i azilu usvojen je nedavno u Evropskom parlamentu nakon sve većeg broja nelegalnih ulazaka u Evropsku uniju, posebno iz Afrike. Rekordnih milion i 140 000 zahteva za dodeljivanje azila regstrovano je prošle godine prema podacima Evropske agencija za azil i oko 380 000 nelegalnih ulazaka u Uniju. Sve veći broj migranata izazvao je tenzije i podele unutar Evropske unije. Remus Prikopije rektor Nacionalne škole za političke i administrativne studije (SNSPA) gost Radio Rumunija u analizi situacije odnosio se na potrebu jedne hijerahije migranata. ,,Treba da pomognemo ljudima koji se nalaze u teškim situacijama. Kakve alternative imaju Ukrajinci? Kakve alternative imaju Sirijci?. Ne postoje alternetive tamo gde besni rat. Normalno je da porodice beže od rata. Ne možemo da im kažemo ,,ne, ne možmo da vas primimo, vratite se u Ukrajinu. Postoje i druge situacije kada ovom migracijom upravljaju krijumčari, smatram da treba napraviti hijerarhiju ili prioritizacija migranata jer su na kraju krajeva i resursi zemalja Evropske unije ograničeni “, kaže univerzitetski profesor Remus Prikopije. U svojoj analizi Prikopije se odnsio na migracionu politiku i na sve češči ekstremistički govor: ,,Različite procedure i različita pravila u raznim zemljama Evropske unije doprinele su ovoj konfuznoj politici. Ostavimo za sada po strani kako se upravljalo migrantim i kako se donose odluke o pravu na azil jer ovde postoje jasna pravila, ali mislim da treba da gledamo malo i na veliku politiku jer zapravo migracija predstavlja jedan od razloga za rastući ekstremistički govor svuda u Evropi. Sa druge strane ovaj problem je veoma ozbiljan sa stanovišta upravljanja migracijom. Radi se o milionima ljudi u Evropskoj uniji, a ne 10 ili 20 000. Migracija postoji od kada postoji i čovečanstvo , ali u 70′, 80′ i 90′. godinama ova je predstavljala relativno mali procenat u odnosu na stanovništvo država u koje dolaze migranti. Danas Austrija, zemlja sa kojom mi imamo oprečne stavove oko ulaska u Šengen, ima 20% stanovnika sa austrijskim pasošem ili ličnom kartom poreklom iz drugih zemalja, ne računajući migrante na teritoriji ove zemlje koji još nisu austrijski državljani i ne zna se kada i ako će postati. U Nemackoj živi oko 4 miliona Turaka.“
Remus Prikopije skreće pažnju i na mogućnost da se migracija iskoristi u geopolitičke svrhe i navodi primer Turske zemlje koja je nedavno nezadovoljna stavom Evropske unije odvrnula migracionu slavinu. Propisi o migraciji i azilu prvi put predvidjaju jedinstven pristup svih zemalja članica Unije. Radi se o pravilniku a ne direktivi, a to znači da će biti sprovedeni u svim zemljama Unije. Šta donosi novo ovaj pravilnik?. U prvom redu jednostavnije i brže procedure za selekciju osoba koje imaju ili nemaju pravo na azil. Ove procedure traju od tri do sedam dana u zavisnosti od legalnog ili nelegalnog ulaska. Drugi element je skaniranje svih migranata i ovodjenje u evropsku zajedničku bazu podataka sa ciljem da se ograniči ulazak osoba koje mogu predstavljati opasnost po bezbednost Evropske unije. Otisci prstiju i slike svih osoba starijih od šest godina registrovaće se u evropsku bazu Eurodac. Istovremeno, u skladu sa novim pravilnikom, zemlje članice Unije imaju obavezu da podnosiocima zahteva za azil obezbede prihvatne standarde stanovanja, obrazovanja i zdravstvene nege. Prihvaćeni azilanti mogu da se zaposle najkasnije šest meseci posle podnošenja zahteva za dodeljivanje azila. Migranti će biti podvrgnuti i lekarskim analizama. Uvodi se mehanizam solidarnosti prema kojem nijedna država ne treba sama da snosi migracioni pristisak, bez obzira da li je na granici Mediterana ili na kopnenim rutama. Da li će ova pravila rešiti problem? Mogu smanjiti migraciju, smatra univerzitetski profesor Remus Prikopije: ,,Migracioni problem može se rešiti samo ako zemlje žele bar delimično da reše razlog migracije. Zašto napuštaju ovi ljudi svoje domove? Odlaze uglavnom iz nekoliko razloga:pomenuo sam već rat uSiriji, Ukrajini itd., zatim zbog diktatorskih režima, kršenja fundamentalnih ljudskih prava i siromaštva. Evropskim politikama, možda čak i na nivou Ujedinjenih nacija, treba se boriti protiv ovih razloga i migracija će se smanjiti. Ako kažemo ,,ne, mi ćemo podići zidove ili ograde“ migranti će preskočiti zidove. I Tramp je rekao da želi da podigne zid dug više od 4000 km. ali nije izgradio. I sa zidom i bez zida na granici SAD uhapšeno je dva miliona migranata. Prošle godine meksičko-američku granicu forsiralo je 20 miliona osoba iz Meksika, Centralne Amerike i Južne Amerike. Migracijoni problem je najveći globalni problem u ovom trenutku, ako ne računamo globalno zagrevanje.“
Reforma migracije i azila primeniće se od 2026. godine.