Slušajte ovde RRI!

Slušajte Radio Romania International uživo

Da li je migracija evropski problem? (19.04.2024)

Rezultat komplikovanog kompromisa, evropski pakt o migraciji i azilu usvojen je nedavno u Evropskom parlamentu nakon sve većeg broja nelegalnih ulazaka u Evropsku uniju, posebno iz Afrike.

parlamentul-european2019-copyright-pe-poza
parlamentul-european2019-copyright-pe-poza

и , 19.04.2024, 14:07

Rezultat komplikovanog kompromisa, evropski pakt o migraciji i azilu usvojen je nedavno u Evropskom parlamentu nakon sve većeg broja nelegalnih ulazaka u Evropsku uniju, posebno iz Afrike. Rekordnih milion i 140 000 zahteva za dodeljivanje azila regstrovano je prošle godine prema podacima Evropske agencija za azil i oko 380 000 nelegalnih ulazaka u Uniju. Sve veći broj migranata izazvao je tenzije i podele unutar Evropske unije. Remus Prikopije rektor Nacionalne škole za političke i administrativne studije (SNSPA) gost Radio Rumunija u analizi situacije odnosio se na potrebu jedne hijerahije migranata. ,,Treba da pomognemo ljudima koji se nalaze u teškim situacijama. Kakve alternative imaju Ukrajinci? Kakve alternative imaju Sirijci?. Ne postoje alternetive tamo gde besni rat. Normalno je da porodice beže od rata. Ne možemo da im kažemo ,,ne, ne možmo da vas primimo, vratite se u Ukrajinu. Postoje i druge situacije kada ovom migracijom upravljaju krijumčari, smatram da treba napraviti hijerarhiju ili prioritizacija migranata jer su na kraju krajeva i resursi zemalja Evropske unije ograničeni “, kaže univerzitetski profesor Remus Prikopije. U svojoj analizi Prikopije se odnsio na migracionu politiku i na sve češči ekstremistički govor: ,,Različite procedure i različita pravila u raznim zemljama Evropske unije doprinele su ovoj konfuznoj politici. Ostavimo za sada po strani kako se upravljalo migrantim i kako se donose odluke o pravu na azil jer ovde postoje jasna pravila, ali mislim da treba da gledamo malo i na veliku politiku jer zapravo migracija predstavlja jedan od razloga za rastući ekstremistički govor svuda u Evropi. Sa druge strane ovaj problem je veoma ozbiljan sa stanovišta upravljanja migracijom. Radi se o milionima ljudi u Evropskoj uniji, a ne 10 ili 20 000. Migracija postoji od kada postoji i čovečanstvo , ali u 70′, 80′ i 90′. godinama ova je predstavljala relativno mali procenat u odnosu na stanovništvo država u koje dolaze migranti. Danas Austrija, zemlja sa kojom mi imamo oprečne stavove oko ulaska u Šengen, ima 20% stanovnika sa austrijskim pasošem ili ličnom kartom poreklom iz drugih zemalja, ne računajući migrante na teritoriji ove zemlje koji još nisu austrijski državljani i ne zna se kada i ako će postati. U Nemackoj živi oko 4 miliona Turaka.“

Remus Prikopije skreće pažnju i na mogućnost da se migracija iskoristi u geopolitičke svrhe i navodi primer Turske zemlje koja je nedavno nezadovoljna stavom Evropske unije odvrnula migracionu slavinu. Propisi o migraciji i azilu prvi put predvidjaju jedinstven pristup svih zemalja članica Unije. Radi se o pravilniku a ne direktivi, a to znači da će biti sprovedeni u svim zemljama Unije. Šta donosi novo ovaj pravilnik?. U prvom redu jednostavnije i brže procedure za selekciju osoba koje imaju ili nemaju pravo na azil. Ove procedure traju od tri do sedam dana u zavisnosti od legalnog ili nelegalnog ulaska. Drugi element je skaniranje svih migranata i ovodjenje u evropsku zajedničku bazu podataka sa ciljem da se ograniči ulazak osoba koje mogu predstavljati opasnost po bezbednost Evropske unije. Otisci prstiju i slike svih osoba starijih od šest godina registrovaće se u evropsku bazu Eurodac. Istovremeno, u skladu sa novim pravilnikom, zemlje članice Unije imaju obavezu da podnosiocima zahteva za azil obezbede prihvatne standarde stanovanja, obrazovanja i zdravstvene nege. Prihvaćeni azilanti mogu da se zaposle najkasnije šest meseci posle podnošenja zahteva za dodeljivanje azila. Migranti će biti podvrgnuti i lekarskim analizama. Uvodi se mehanizam solidarnosti prema kojem nijedna država ne treba sama da snosi migracioni pristisak, bez obzira da li je na granici Mediterana ili na kopnenim rutama. Da li će ova pravila rešiti problem? Mogu smanjiti migraciju, smatra univerzitetski profesor Remus Prikopije: ,,Migracioni problem može se rešiti samo ako zemlje žele bar delimično da reše razlog migracije. Zašto napuštaju ovi ljudi svoje domove? Odlaze uglavnom iz nekoliko razloga:pomenuo sam već rat uSiriji, Ukrajini itd., zatim zbog diktatorskih režima, kršenja fundamentalnih ljudskih prava i siromaštva. Evropskim politikama, možda čak i na nivou Ujedinjenih nacija, treba se boriti protiv ovih razloga i migracija će se smanjiti. Ako kažemo ,,ne, mi ćemo podići zidove ili ograde“ migranti će preskočiti zidove. I Tramp je rekao da želi da podigne zid dug više od 4000 km. ali nije izgradio. I sa zidom i bez zida na granici SAD uhapšeno je dva miliona migranata. Prošle godine meksičko-američku granicu forsiralo je 20 miliona osoba iz Meksika, Centralne Amerike i Južne Amerike. Migracijoni problem je najveći globalni problem u ovom trenutku, ako ne računamo globalno zagrevanje.“

Reforma migracije i azila primeniće se od 2026. godine.

Foto: Bru-nO / pixabay.com
Budućnost počinje danas петак, 24 мај 2024

Gojaznost kao gorka stvarnost ( 24.05.2024)

Gojaznost kao posledica stila života nije samo estetski već zdravstveni problem zbog čestih komplikacija kao što su dijabetes tipa 2,...

Gojaznost kao gorka stvarnost ( 24.05.2024)
Foto: pixabay.com
Budućnost počinje danas петак, 10 мај 2024

Da li kultivisano meso može da bude rešenje? (10.05.2024)

Ideja o proizvodnji hrane u laboratotriji nije nova, pojavila se pre dve decenije kada je NASA finansirala studiju o obezbedjivanju hrane za...

Da li kultivisano meso može da bude rešenje? (10.05.2024)
Photo: geralt / pixabay.com
Budućnost počinje danas петак, 03 мај 2024

Otisak veštačke inteligencije na bankarski sistem (03.05.2024)

Otisak veštačke inteligencije na bankarski sistem (03.05.2024) Tehnologija, sve prisutniija u našem zivotu, obogačuje i utiče na razne oblasti i...

Otisak veštačke inteligencije na bankarski sistem (03.05.2024)
Foto: WiR_Pixs / pixabay.com
Budućnost počinje danas субота, 13 април 2024

Izazovi u godini obeležavanja 75 godina postojanja Severnoatlanske alijanse (12.04.2024)

Obeležavanje 75 godina od osnivanja Severnoatlanskog svaveza odvija se u kontekstvu velikih medjunarodnih previranja-rata u Ukrajini, sukoba na...

Izazovi u godini obeležavanja 75 godina postojanja Severnoatlanske alijanse (12.04.2024)
Budućnost počinje danas четвртак, 04 април 2024

Rumunija na putu pune integracije u Šengen zonu ( 05.04.20-24)

Sa svim ispunjenim uslovima za ulazak u Šengen, Rumunija i Bugarska ušle su 31. marta u evropsku zonu slobodnog kretanja, ali samo vazdušnim i...

Rumunija na putu pune integracije u Šengen zonu ( 05.04.20-24)
Budućnost počinje danas петак, 06 октобар 2023

Posledice rata u Ukrajini (06.10.2023)

Još se ne nazire kraj ruskoj vojnoj agresij na Ukrajinu, koja je počela pre godinu i osam meseci. Ruski napadi dronovima iranske proizvodnje na...

Posledice rata u Ukrajini (06.10.2023)
Budućnost počinje danas петак, 22 септембар 2023

Ulazak u Šenegen prioritetni zadatak (22.09.2023)

Već više od 12 godina Rumuniji i Bugarskoj, punopravnim članicama Evropske unije, uskračuje se pravo na ulazak u Šengen iako ispunjavaju sve...

Ulazak u Šenegen prioritetni zadatak (22.09.2023)
Budućnost počinje danas петак, 15 септембар 2023

Iza društvenih medija (15.09.2023)

Prema podacima Digital News Report, najpoznatije studije istraživanja poverenja u digitalne vesti, veliki deo čitalačke publike zaobilazi ili čak...

Iza društvenih medija (15.09.2023)

партнер

Muzeul Național al Țăranului Român Muzeul Național al Țăranului Român
Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS
Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online
Institului European din România Institului European din România
Institutul Francez din România – Bucureşti Institutul Francez din România – Bucureşti
Muzeul Național de Artă al României Muzeul Național de Artă al României
Le petit Journal Le petit Journal
Radio Prague International Radio Prague International
Muzeul Național de Istorie a României Muzeul Național de Istorie a României
ARCUB ARCUB
Radio Canada International Radio Canada International
Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti” Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti”
SWI swissinfo.ch SWI swissinfo.ch
UBB Radio ONLINE UBB Radio ONLINE
Strona główna - English Section - polskieradio.pl Strona główna - English Section - polskieradio.pl
creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti
italradio italradio
Institutul Confucius Institutul Confucius
BUCPRESS - știri din Cernăuți BUCPRESS - știri din Cernăuți

Članstvo

Euranet Plus Euranet Plus
AIB | the trade association for international broadcasters AIB | the trade association for international broadcasters
Digital Radio Mondiale Digital Radio Mondiale
News and current affairs from Germany and around the world News and current affairs from Germany and around the world
Comunità radiotelevisiva italofona Comunità radiotelevisiva italofona

Provajderi

RADIOCOM RADIOCOM
Zeno Media - The Everything Audio Company Zeno Media - The Everything Audio Company