Absolvent Kings Koledža u Londonu, gde je studirao Političke nauke i magistrant na Univerziti koledžu, takođe u glavnom gradu Velike Britanije, Razvan Petri je istovremeno zainteresovan za građansko i političko učešće mladih ljudi u svojoj rodnoj zemlji. Njegova zainteresovanost je podstaknuta nedostatkom interesovanja koji pokazuje veliki deo njegove generacije u odnosu na ova pitanja. Zašto? Razvan Petri nam objašnjava.
Smatram da postoji određena ravnodušnost, ali ne mislim da je to neophodno krivica ove generacije, odnosno krivica mladih ili ljudi koji ne učestvuju u politici i građanskim aktivnostima. Reč je o vrlo slabom poverenju u političke lidere, političke institucije i, uopšte, u državne i evropske institucije. Međutim, ovo slabo poverenje predstavlja više rezultat ophođenja onih koji bi trebalo da nas predvode i odlučuju u naše ime, nego specifičnih karakteristika današnje mladeži. Oni su u istoj meri zainteresovani ili nezainteresovani kao i bilo kada do sada, jedino što naše vođe, kako političke tako i vođe mišljenja i naše institucije, ne umeju da komuniciraju sa mladima, i zbog toga je veoma teško da se oni uključe u politiku i da ih privuku politička pitanja.“
I budući da se interes budi zahvaljujući informacijama, Razvan Petri je, zajedno sa svojim prijateljem Vladom Adameskuom, osnovao građansku inicijativu Politička Minuta“ koja ima kao cilj da politiku učini dostupnijom mladima, pružajući im informacije. Ovaj projekat se odvija online i na društvenim mrežama i pokušava da nadoknadi odsustvo časova građanskog obrazovanja koji se predaju samo u osnovnoj, ali ne i u srednjoj školi. Razvan Petri:
Skupljamo sve informacije koje smatramo da im trebaju i predstavljamo im ih kroz nekoliko slajdova koje postavljamo na društvenim mrežama na što privlačniji, jednostavniji i razumljiviji način. Praktično, prevodimo politički i zakonski jezik u jezik običnih ljudi, što bi zapravo trebalo da urade osobe koje se bave komunikacijom u javnom prostoru. (…) Smatram da bi, ako bismo počeli ranije, iz osnovne ili srednje škole, i objasnili deci šta treba da znaju o političkom sistemu i koliko je važna demokratija, bilo mnogo lakše imati informisanu i aktivnu generaciju (…) Štaviše: ako bi oni studirali društveno vaspitanje i razumeli da, na primer, nije predsednik taj koji gradi auto-puteve sam, da je premijer izabran od strane Parlamenta i da su parlamentarni izbori možda važniji ili barem jednako važni kao predsednički, bili bi bolje informisani o načinu na koji funkcioniše politički sistem i ne bi greškom okrivljavali nekoga ko nema veze sa tom situacijom.”
Ipak, nisu svi tinejdžeri i mladi ljudi nezainteresovani za građanstvo i politiku. A oni koji žele da se uključe, privučeni su, najviše, pitanjima koja su veoma bliska njihovom svetu, primećuje Razvan Petri.
“Rekao bih da ih veoma zanimaju stvari koje se dešavaju na lokalnom nivou, u njihovim zajednicama i gradovima, jer bi mnogi želeli da od svog grada ili ponekad čak sela u kome žive naprave bolje mesto. Tako da bi oblasti akcije bile lokalne, poput ulica, parkova, igrališta ili čak škola. I veoma su zainteresovani, naravno, za aspekte koji se tiču prava učenika, načina na koji se odvija odnos između nastavnika, učenika i poštovanja prava učenika. Mnogi su pitali i želeli su da znaju da li ima smisla ili ne da se uključe u školske savete i kako to da urade da bi bolje zastupali interese učenika.“
Već nekoliko godina unazad, među mladima je primetan zabrinjavajući trend. Na primer, opsežno istraživanje koje je sprovedeno 2019. godine od strane Fondacije Fridrih Ebert pokazalo je da dok većina mladih u Rumuniji veruje da je demokratija jedini prihvatljiv način vladanja jedne zemlje, 23% njih je reklo da bi, u posebnim okolnostima, uzelo u obzir i diktaturu. Nedavno istraživanje, ovog puta ne uključivši Rumuniju, pokazuje da ovaj način razmišljanja delimično pripada i značajnom delu mlađe generacije širom sveta. „Barometar otvorenog društva: Da li je demokratija efikasna?“, sproveden u periodu maj-jul 2023. godine u 30 zemalja, pokazuje da samo 57% mladih između 18 i 36 godina veruje da je demokratija poželjnija od bilo kog drugog oblika vladavine, dok 42% podržava vojnu vlast. Ipak, Razvan Petri smatra da orijentaciju ka autokratiji kako iz 2019. tako i današnju, izraženu od strane gotovo četvrtine mladih Rumuna, treba pažljivo protumačiti u rumunskom kontekstu. Razvan Petri.
Poverenje u demokratske institucije je veoma malo, a demokratija sada deluje zastarelo, sporo se kreće i bez prevelikih je rezultata. I, veoma važno, u ovom istraživanju su se pojavili i podaci o tome kako isti političari obavljaju iste funkcije. Čini se da su, bez obzira na sve, isti ljudi na vlasti. Mnogi ljudi veruju da će rezultati uvek biti isti, bez obzira ko dođe na vlast. Postoji želja za snažnim liderom koji ne mora obavezno da poštuje demokratska pravila koja usporavaju proces donošenja odluka, koji bi lupio šakom o sto i rešio ljudima probleme. Iz ovog razloga postoji interesovanje za političke pokrete koji predlažu alternativni sistem ili radikalnu reformu postojećeg političkog sistema, koji, prema mnogima, može doneti brže rezultate, ali ne obavezno i legitimnije ili demokratske. Delimično, to je i krivica sistema stranaka u Rumuniji i činjenice da se ponašaju kao kartel, tj. političke stranke se legitimišu primanjem velikih suma novca od države i postavljanjem visokih izbornih i birokratskih barijera, kao što su potrebne 200.000 potpisa ili izborni prag od 5%. Na taj način, vidimo da su iste stranke na vlasti, da se ništa ne čini da se promeni, da nema stvarnih reformi i odatle potiče interesovanje za nešto drugo, nešto novo, brzo i efikasno“.
Dakle, prema rečima Razvana Petrija, želja za jakom rukom“ se ne motiviše sklonostima ka određenoj ekstremističkoj ili autokratskoj ideologiji, već pre svega razočaranjem zbog trenutne neefikasnosti političkog sistema. U svakom slučaju, 2024. godine, važna izborna godina u Rumuniji, ove hipoteze će se moći potvrditi ili opovrgnuti.