Za jednu varvarku“, nova knjiga Saviane Stanesku Nova knjiga dramskih tekstova Za jednu varvarku“ Savijane Stanesku objavljena je nedavno u izdavačkoj kući Tracus Arte i promovisana je u knjižari Cărturești Verona“ u Bukureštu. Na promociji knjige prevedene na engleski, za koju je uvodnu studiju napisala Diana Benea — govorili su direktor Nacionalnog muzeja rumunske književnosti, Joan Kristesku, pozorišni kritičar Oana Kristea Grigoresku i režiser Andrej Mažeri. Glumica Adelaida Zamfira (koja je igrala u prvoj predstavi Saviane Stanesku Jeste li znali da vozovi pričaju priče o kraljicama?“) pročitala je nekoliko monologa iz knjige.
Zadnjih dvadeset godina, Saviana Stanesku je značajno ime američke dramaturgije, predstavnica prožimanja Istoka i Zapada, kultura i tradicije različitih pozorišta absurda i karnevalskog realizma Istočne Evrope i psihološkog američkog realizma. Ako bi aktivnost ove autorke mogla da se sažme u metaforu mostova koje ona darežljivo gradi među kontinentima, kulturama, umetnicima različitih prostora i jezika, onda se sa ovim izdanjem knjige otvara još jedan most prema rumunskoj publici, kroz seleksiju svežih predstava, koje su postavljene i objavljene u zadnjoj deceniji.“ Tako piše Diana Benea u svojoj uvodnoj studiji u knjizi Za jednu varvarku“.
Saviana Stanesku je osvojila Nagradu UNITER za najbolju predstavu 2000. godine. Njene prve predstave na rumunskom (Infanta. Način upotrebe; Odbrojavanje) postavili su reditelji Radu Afrim, Theo Hergheleđiu, Anka Marija Kolceanu, Tudor Cepeneag. Povodom promocije svoje nove knjige u Rumuniji, Saviana Stanesku govorila je o njenom balansiranju između ta dva prostora, između rumunskog i američkog prostora i o prelasku iz jedne književnosti koju su obeležile istočno-evropske realnosti u globalno” pisanje.
Ovi mostovi između dve kulture, ova In-betweenness, ovaj osećaj života između dva sveta, između dva kontinenta, između dva jezika, i još mnogo toga između, obeležili su me u poslednje vreme. Zato, način na koji pišem pokušava da opiše ovo balansiranje među identitetima, kulturama i kontinentima. Ja se u Americi šalim, i kažem da sam američki pisac već 22 godine, jer sam u Ameriku stigla 2001. I počela od nule. Od onda sam počela da pišem na engleskom. Što znači, da sam ja kao američki pisac nekako stara samo 22 godine. Naravno, imam nešto više godina kao dramaturg i rumunski pisac, ali je meni bilo važno da se iznova osmislim, da počnem od nule. Onako kako je ovde, na promociji rečeno, moja je radoznalost živa očuvana, i svakog me dana zanima da vidim šta se u svetu dešava. To možda izvire iz mog novinarskog sveta, a možda i zbog toga što sam uvek volela da istražujem neke teme. Uvek su me neki domeni više interesovali, od matematike i književnosti, od tehnologije informacije do plesa. I za mene sve to nalazi svoje mesto u načinu na kom ja pišem dramske tekstove. Radoznala sam po prirodi, i važno mi je da u predstavi otkrijem stvarnost trenutka. Važno mi je da stvorim dramatičnu situaciju, da stvorim priču.”
Ako se u početku, kada je počela da piše dramske tekstove na rumunskom, Saviana Stanesku interesovala naročito za oblast apsurda, od kada je u Americi, njeni su tekstovi proširili svoju socio-političku rezonansu.
Saviana Stanesku
Kad sam došla u Sjedinjene američke države naišla sam na emigrantsku stvarnost. Bilo mi je teško da krenem od nule, bilo mi je teško da budem različita, da vidim da nisam priznata, da me ne smatraju da igram u istoj ligi sa piscima odande. Tako da sam opet krenula od nule, pokušala sam da pokažem šta umem da radim, pokušala sam da učim od ostalih. Nekako ta nova stvarnost sa kojom sam suočena naterala me je da shvatim da sam u Rumuniji bila razmažena. U Rumuniji sam sebi dozvoljavala da dotaknem oblast apsurda, da pobegnem ka drugim svetovima. U Americi sam se suočila sa finansijskim poteškoćama, sa brutalnim svetom, naročito u Njujorku. Krenula sam od nule, postala studentkinja, iako sam u Rumuniji bila priznat pisac. Ima nečeg snažnog u tome kad ponovo kreneš ispočetka. Kako piše i Diana Benea u predgovoru knjige Za jednu varvarku”, proživela sam i društveno-političke trenutke. A u Americi se mom pisanju pridodala još jedna tema: odnosi sila među državama. Shvatila sam da je odnos sila različit, ne može se porediti percepcija SAD i percepcija Rumunije. Razumela sam da sam u drugom svetu, svetu sile, svetu ekonomske dominacije, svetu sa rasialnim i rodnim problemima, svetu sa različitim ekonomskim problemima od onih u Rumuniji.
Trebalo je da se prilagodim, da prepoznam drugi ritam. Naravno, u mojim je predstavama ovaj novi vid stvarnosti prisutan. Pošto sam empata, ako živim u datom mestu, napisaću predstavu koja da odražava probleme tog mesta i te sredine, uz nadu da će moj tekst govoriti i na širem nivou, da će globalno odjeknuti.”
Trenutno je Saviana Stanesku univerzitetski profesor dramskog pisanja u savremenom pozorištu Ithaca College, nakon što je 8 godina predavala u New York University, Tisch School of the Arts.