100 dana rata u Ukrajini (03.06.2022 )

Hiljade ubijenih ili ranjenih civila, milioni izbeglica, uništeni gradovi su prizori koji stižu iz Ukrajine 100 dana nakon početka ruske invazije. Evropski kontinent je destabilizovan (kao da ga pandemija nije dovoljno destabilizovala!), Evropska unija je odobrila šest paketa sankcija Rusiji, svetski geopolitički poredak je narušen, a međunarodna ekonomija oslabljena.

Roxana Vasile, 03.06.2022, 14:25

Hiljade ubijenih ili ranjenih civila, milioni izbeglica, uništeni gradovi su prizori koji stižu iz Ukrajine 100 dana nakon početka ruske invazije. Evropski kontinent je destabilizovan (kao da ga pandemija nije dovoljno destabilizovala!), Evropska unija je odobrila šest paketa sankcija Rusiji, svetski geopolitički poredak je narušen, a međunarodna ekonomija oslabljena.

U međuvremenu, lider Kremlja Vladimir Putin prkosi i nastavlja da vodi neprijateljstva protiv Ukrajine. Ruska vojska trenutno kontroliše oko 20 odsto ukrajinske teritorije, koja zauzvrat istražuje skoro 15.000 navodnih ratnih zločina koje su počinile ruske snage. Od početka invazije, 24. februara, glavni grad Kijev je bio je izložen žestokom bombardovanju, ali ruske trupe nisu uspele da ga osvoje.

Ukrajinski grad Herson, u blizini poluostrva Krim koji je Rusija aneksirala 2014 godine, je prvi veći grad koji su ruske snage zauzele 2. marta. Harkov, drugi po veličini u Ukrajini, takođe je teško bombardovan. Čini se da bilateralni politički pregovori nemaju svrhu.

U aprilu, slike masakra u Buči obilaze ceo svet. Grad Marijupolj, glavna kopnena veza između Krima i separatističkih regiona istočne Ukrajine, pada nakon dramatičnih borbi unutar čeličane Azovstal. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski neprestano šalje poruke ohrabrenja svojim vojnicima i traži pomoć od međunarodne zajednice.

SAD, G7, NATO i Evropska unija priskaču u pomoć, ali i vredno rade na odbrani. Ukrajina želi u EU, a Švedska i Finska su objavile odluku da žele u NATO.

Moskva ucenjuje Zapad prekidanjem isporuke prirodnog gasa. Ogromni usevi žitarica iz Ukrajine više ne mogu da se izvoze, a kriza hrane se nazire na horizontu i pogađa najgladnije zemlje sveta. Danas, 100 dana od početka sukoba, kraj rata se ne nazire.

Nedavno istraživanje javnog mnjenja u Rumuniji pokazuje da preko 71% veruje da je Rusija kriva za rat u susednoj Ukrajini, preko 87% ispitanika smatra da ruski čelnici treba da budu osuđeni za ratne zločine, a 65% smatra da NATO i SAD za odbrambene svrhe šalju vojne trupe Rumuniji.

To je prozapadna, pro-NATO anketa solidarnosti, staza po kojoj se u ovom periodu kreće Evropska unija i ceo evroatlantski prostor – kažu analitičari iz Bukurešta.

Vlada u Bukureštu je nastavila da preduzima mere za podršku izbeglicama, raspravljala je o nacionalnom planu mera koje bi pomogle ukrajinskim izbeglicama da postanu samostalni gradjani – omogućen im je pristup tržistu rada, obezbedjen im je smeštaj, pristup obrazovanju i ućenje rumunskog jezika kako bi se brzo i lako integrisali.

Državna informaciona platforma za korisnike privremene zaštite takođe je postala operativna. Sve ove preduzete mere podrške su ishod ogromnog talasa empatije koji je zahvatio Rumuniju od dolaska prvih izbeglica!