25.godišnjica Mastrihtskog ugovora
U decembru 1991. godine, šefovi vlada 12 evropskih zemalja dogovorili su se u holandskom mestu Mastriht o istorijskom ugovoru koji je predstavio temelj procesa stvaranja ekonomske i finansijske unije. Ugovor, koji je potpisan 1992. i stupio na snagu godinu dana kasnije, bio je najznačajniji posle Rimskog ugovora, koji je 1958. godine predvideo ostvarenje zajedničkog tržišta, ustanovio «4 slobode» robe, osoba, kapitala i usluga, isključenje bilo koje nacionalne diskriminacije i imao za rezultat rodjenje evropskog civilnog društva.
Valentin Țigău, 09.12.2016, 12:06
U decembru 1991. godine, šefovi vlada 12 evropskih zemalja dogovorili su se u holandskom mestu Mastriht o istorijskom ugovoru koji je predstavio temelj procesa stvaranja ekonomske i finansijske unije. Ugovor, koji je potpisan 1992. i stupio na snagu godinu dana kasnije, bio je najznačajniji posle Rimskog ugovora, koji je 1958. godine predvideo ostvarenje zajedničkog tržišta, ustanovio «4 slobode» robe, osoba, kapitala i usluga, isključenje bilo koje nacionalne diskriminacije i imao za rezultat rodjenje evropskog civilnog društva.
Država nije više bila suvereni subjekat na sopstvenoj teritoriji, jer, da bi bilo efikasno, zajedničko tržište je trebalo da funkcioniše na nadnacionalnoj dimenziji. Ovaj princip je ojačan u Mastrihtu, ali nije bio jedini. Drugi značajni principi se odnose na statut komunitarnog gradjanina sa pravima i obavezama, na postepenu zamenu nacionalnih moneta sa evrom, na osnivanje Evropske centralne banke i usvajanje zajedničke monetarne politike. Ustanovljene su i zajedničke evropske politike u oblasti vaspitanja, saobraćaja i telekomunikacija, zdravstva i energije. Istovremeno, dodeljene su veće moći Evropskom Parlamentu i važniju ulogu Evropskoj komisiji. Sve ove mere društvene, političke i ekonomske prirode usvojene u Mastrihtu predstavljale su značajnu etapu u realizaciji takozvanog «Projekta Ujedinjenih Država Evrope».
Evropska unija, poznata pod ovim imenom od 1993. i koja danas broji 28 država, obeležava 25. godišnjicu potpisivanja Ugovora, na koji su zadnji put podneti amandmani 2009. godine u Lisabonu, u kontekstu evroskepticizma, odluke Velike Britanije da izadje iz grupe veterana i preokupacija odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama, u uslovima smene vlasti u Vašingtonu.
Za Rumuniju, posle antikomunističke revolucije 1989. Mastrihtski ugovor je predstavio nadu u realnu promenu, toliko potrebnu društvu koje je četiri decenije bilo sistematski traumatizovano. Nakon dobijanja statusa članice NATO 2004. godine, Rumunija je ušla u drugi talas pristupanja bivših komunističkih zemalja Evropskoj uniji, čija je članica postala 1. januara 2007. Implementacija osnovnih principa Mastrihtskog Ugovora predstavlja i dalje konstruktivni izazov za rumunske vlasti. S jedne strane, reč je o merama namenjenim unutrašnjem ekonomskom rastu koji će omogućiti Rumuniji da se narednih godina pridruži evrozoni. Sa druge strane, govori se o suzbijanju korupcije na svim nivoima, kao poslednji kriterjum koji može konsenzusom deblokirati političku odluku o prijemu Rumunije u Šengenski prostor slobodnog kretanja robe i osoba unutar granica Evropske unije.
