Avionsko gorivo i mreža za transport goriva u Evropi (29.10.2026)
Predstoji nam teška zima i 2027. godina, tokom koje će cene ostati visoke zbog aktuelne globalne krize.
Dragana Diamandi и Corina Cristea, 29.10.2026, 11:19
Predstoji nam teška zima i 2027. godina, tokom koje će cene ostati visoke zbog aktuelne globalne krize. Zato Evropska unija mora da obezbedi snabdevanje dizelom i mlaznim gorivom, kako za potrebe privrede i saobraćaja, tako i za vojsku.
To je stav Brisela, iznet u sredu na konferenciji za novinare koju su održali evropski komesari za energetiku i odbranu kontinenta, Den Jorgensen i Andrijus Kubilijus, nakon razgovora sa predstavnicima rafinerija, energetske industrije i NATO-a o tome kako povećati proizvodnju u Evropi i sprečiti moguće poremećaje u snabdevanju.
Evropski komesar za energetiku precizirao je da je cilj, s jedne strane, smanjenje troškova, a s druge, jačanje kapaciteta Evrope da obezbedi potrebne količine goriva. Prema procenama Evropske komisije, evropske rafinerije trenutno obezbeđuju oko 70 odsto kerozina i 85 odsto dizela koji se troše u Evropi. Međutim, Brisel želi da ojača ove kapacitete u nestabilnom geopolitičkom okruženju, u kojem su naftna tržišta izložena riziku od novih poremećaja.
Prošle nedelje, Evropska komisija je saopštila da su zalihe dizela i kerozina i dalje ograničene, ali da za sada nema fizičke nestašice ovih proizvoda u Evropi. Den Jorgensen
„Uprkos teškoj situaciji, tržišta su tokom poslednjih meseci pokazala izuzetnu otpornost. Rafinerije su imale ključnu ulogu u obezbeđivanju sigurnosti snabdevanja, proizvodeći goriva koja su tržištu potrebna, uključujući i avionsko gorivo. Međutim, kao što je istakla Međunarodna agencija za energetiku, očekujemo da će globalno tržište dizel-goriva ostati pod pritiskom sve do kraja 2027. godine, što će održati cene na visokom nivou. Zato ne možemo ostati pasivni.“
Pored cena i snabdevanja privrede, ova tema ima i veliki vojni značaj. Evropski komesar za odbranu Andrijus Kubilijus upozorava da Evropa mora da raspolaže dovoljnim količinama goriva kako bi mogla da podrži svoje oružane snage, uključujući i u slučaju sukoba. Procene NATO-a pokazuju da bi Alijansa trebalo da bude u stanju da premesti i podrži 100.000 vojnika u prvih 10 dana moguće oružane krize. Andrijus Kubilijus:
„Bitke dobija pešadija, a ratove dobija logistika. Snabdevanje gorivom predstavlja ključnu komponentu onoga što nazivamo logistikom.Adekvatno snabdevanje naših oružanih snaga je neophodno za naše odbrambene sposobnosti.“
Komesar traži i da se razmotre konkretni projekti za proširenje mreže cevovoda za transport goriva iz Evrope do istočnog krila NATO-a. Postojeća infrastruktura, izgrađena uglavnom tokom Hladnog rata, efikasna je, ali funkcioniše prvenstveno u zapadnom delu kontinenta. NATO već ima programe koji predviđaju preispitivanje i reorganizaciju infrastrukture za snabdevanje gorivom vojnih snaga država članica na istoku Alijanse, a u ovaj projekat uključena je i Rumunija.
