Evropska komisija zamrzava procedoru budžetskog deficita
Evropska komisija je u utorak objavila da zamrzava postupak prekomernog deficita za devet zemalja članica, uključujući Rumuniju.
Marija Nenadić-Zurka и Roxana Vasile, 26.11.2025, 14:56
Evropska komisija je u utorak objavila da zamrzava postupak prekomernog deficita za devet zemalja članica, uključujući Rumuniju. Ostale zemlje su Austrija, Belgija, Francuska, Mađarska, Italija, Malta, Poljska i Slovačka. Konkretno, to znači da se u ovoj fazi ne preduzimaju dalje mere, ali da postupak ostaje otvoren i može se ponovo primeniti. Zapravo, sledećeg leta, Evropska komisija će ponovo analizirati situaciju na osnovu kompletnih podataka za 2025. godinu i odlučiće da li će ga ponovo uspostaviti ili ne. Cilj postupka prekomernog deficita je da države Evropske unije drže svoje budžete pod kontrolom.
Postupak protiv Rumunije je pokrenut 2020. godine, ali je obustavljen tokom pandemije, uz ublažavanje budžetskih zahteva za sve države članice, kako bi im se omogućilo da efikasnije upravljaju efektima zdravstvene krize. Nakon toga, u kontekstu pogoršanja budžetske situacije nekoliko ekonomija i povećanja potrebe za evropskim investicijama u oblastima kao što su zaštita životne sredine, digitalizacija ili odbrana, vlasti u Briselu su se složile sa daljim ublažavanjem fiskalnih pravila, koja su na snazi od aprila, a koja predviđaju održavanje ograničenja javnog duga i deficita predviđenih evropskim ugovorima (tj. 60% BDP-a, odnosno 3% BDP-a), ali nude više prostora za manevar za prilagođavanje neravnoteža. Da bi imale koristi od ovog odstupanja, nacionalne vlasti moraju da razviju koherentan plan za povratak sa budžetskim deficitom i javnim dugom ispod maksimalno dozvoljenih ograničenja u periodu od četiri godine, što se može povećati na sedam godina, ako se obavežu na reforme i investicije.
Rumunija je trenutno na poslednjem mestu u Evropskoj uniji, sa deficitom od 8,4%. Kao rezultat toga, s jedne strane, Izvršna vlast Zajednice signalizira da situacija u zemlji ostaje krhka, pa podstiče vladu da ostane na oprezu i rigorozno sprovodi predviđene mere fiskalnog prilagođavanja. S druge strane, reforme koje su obećane, a neke koje su već preduzele vlasti u Bukureštu, iako veoma nepopularne u zemlji, dobro su prihvaćene u Briselu. Rumunsko ministarstvo finansija obećava da bi, zahvaljujući fiskalnoj konsolidaciji koju smatra doslednom, krajem 2026. godine budžetski deficit Rumunije trebalo da bude smanjen na približno 6% BDP-a. Kao rezultat postignutog napretka – takođe kaže ministarstvo – Evropska komisija ne predlaže dodatne korake u okviru postupka makroekonomske uslovljenosti, niti predlaže obustavu evropskih sredstava.
„Rumunija stoga može težiti višem: konsolidaciji javnih investicija, ubrzanju strateških projekata i stvaranju fiskalnog okvira koji podržava dugoročni ekonomski rast. Čvrsto nastavljamo ovaj pravac, kako bismo vratili javne finansije na održivi put i transformisali današnji napredak u prednost za budućnost Rumunije.“ – izjavljuje ministar finansija, Aleksandru Nazare. Paralelno sa tim, Rumunija će nastaviti da izveštava o merama za smanjenje deficita svakih šest meseci, a Evropska komisija će aktivno pratiti njenu fiskalnu i budžetsku situaciju.
