Fiskalne reforme vlade
Zarad smanjenja prekomernog deficita Rumunije, koaliciona vlada u Bukureštu priprema treći paket fiskalnih mera, koji bi mogao biti usvojen sledeće nedelje, preuzimanjem odgovornosti.
Marija Nenadić-Zurka и Roxana Vasile, 20.11.2025, 12:10
Zarad smanjenja prekomernog deficita Rumunije, koaliciona vlada u Bukureštu priprema treći paket fiskalnih mera, koji bi mogao biti usvojen sledeće nedelje, preuzimanjem odgovornosti. U lokalnoj administraciji planirano je ili smanjenje broja popunjenih ili upražnjenih radnih mesta ili smanjenje troškova za osoblje za 10%. A u centralnoj administraciji predviđeno je smanjenje troškova za osoblje za 10%. Ovaj treći paket mora biti usvojen pre budžeta za 2026. godinu, kako bi se postigla finansijska disciplina – izjavljuje liberalni premijer Ilije Boložan. On takođe precizira da preporuka da sva ministarstva smanje svoje troškove za 10% ne znači nužno i smanjenje plata:
„Svi zakoni koji uspostavljaju budžet na zdravim osnovama, koji kontrolišu trošenje, koji stvaraju budžetsku disciplinu, moraju biti usvojeni unapred, s jedne strane. A, s druge strane, teško je početi praviti izuzetke i svi mi koji smo na javnoj funkciji, sva ministarstva, u jednom ili drugom obliku, moramo biti deo ovog napora. Ne smeju smanjivati plate, naglašavam, ali moraju upravljati svojim kadrovskim troškovima, prestati sa zapošljavanjem, pogledati bonuse, bolje reorganizovati svoje aktivnosti.“
Međutim, Socijaldemokrate imaju jasan glas u širokoj koaliciji na vlasti po ovom pitanju. PSD je u sredu odlučio da ni na koji način neće podržati smanjenje plata u javnom sektoru od 10% koje se želi od 1. januara i zalagao se za druge mere smanjenja potrošnje osim onih koje je premijer predložio kroz treći paket. Lider stranke, Sorin Grindeanu:
„Ako bismo izračunali, negde oko 10 milijardi leja, to bi bio otprilike iznos koji bi država uštedela kada bismo primenili ovo smanjenje troškova za osoblje od 10%. Što se, očigledno, može uštedeti na druge načine i nema potrebe za smanjenjem plata nastavnika, lekara, policajaca, vojnog osoblja, bilo koga.“
S druge strane, zakon o reformi penzionog sistema za magistrate ima podršku cele vladajuće koalicije. Poseban sistem koji trenutno čini magistrate privilegovanom profesionalnom kategorijom, kako kroz veoma visoke penzije, tako i kroz nisku starosnu granicu za odlazak u penziju. Međutim, novi zakon predviđa da penzija sudije ili tužioca više ne prelazi 70% poslednje neto nadoknade, a starosna granica za odlazak u penziju bi se povećala na 65 godina, tokom prelaznog perioda od 15 godina, koji počinje 1. januara 2026. godine. Projekat zakona je objavljen u okviru odluke o transparentnosti, biće poslat Visokom savetu magistrata na mišljenje, kako bi vlada tada mogla da preuzme odgovornost za njega. Magistrati se ne slažu ni sa novom verzijom ovog zakona, jer je prvu verziju nedavno odbacio Ustavni sud iz proceduralnih razloga. Međutim, prekretnica u Nacionalnom planu za oporavak i otpornost zavisi od reforme penzionog sistema za magistrate, čime će doći do oslobađanja evropskih sredstava, toliko neophodnih posebno u ovom periodu štednje.
