Koordinisana Evropska unija (23.01.2026)
EU i NATO će biti više uključeni u jačanje bezbednosti arktičkog regiona.
Dragana Diamandi, 23.01.2026, 14:53
U trenutku vrhunca tenzija sa Vašingtonom, lideri zemalja članica Evropske unije, sastajući se u četvrtak na Vanrednom savetu, izjavili su solidarnost sa Danskom i Grenlandom, u kontekstu tvrdnji američkog predsednika Donalda Trampa da dobije arktičko ostrvo po svaku cenu. Evropski šefovi država i vlada složili su se da intenziviraju ulaganja za njegovu odbranu, u koordinaciji sa NATO-om. Istovremeno, odlučeno je da se suspenzija tarifa EU za SAD produži za šest meseci, kao i da se pokrenu pregovori sa Sjedinjenim Državama o Povelji za mir – inicijativi predsednika Trampa – kako bi se ona uskladila sa međunarodnim obavezama. Prema dopisniku Radio Rumunije u Briselu, evropski lideri kažu da je odnos sa Sjedinjenim Državama previše važan, pa će prevideti napetu epizodu kojoj je ceo svet nedavno svedočio. Međutim, predsednik Evropskog saveta, Antonio Kosta, kaže da komunitarni blok očekuje da će se u buduće strateški američki saveznik ponašati sa istim poštovanjem i srdačnošću sa kojom se ponaša Unija. Što se tiče predsednice Evropske komisije, Ursule fon der Lajen, ona navodi da je u razgovoru sa Donaldom Trampom solidarnost koju je Unija pokazala prema Danskoj i Grenlandu bila veoma važna. Međutim, nakon ove epizode, Unija prepoznaje da se mora više fokusirati na bezbednost arktičkog regiona, i za to Ursula fon der Lajen najavljuje udvostručavanje investicija u Grenland, moguću evropsku flotu ledolomaca iz odbrambenih fondova, kao i koordinaciju sa NATO-om radi bolje zaštite regiona. Prisutan u Briselu, predsednik Nikušor Dan ne isključuje da će Rumunija u buduće učestvovati kao članica NATO-a u misijama Alijanse u arktičkom regionu: „U meri u kojoj nas zamole ili ćemo biti saglasni, i to ćemo učiniti, ali naša hitnost je očigledno istočni bok, jer tu leži neposredna pretnja.“ Zato Sjedinjene Države – kazao je predsednik – ostaju suštinski strateški partner za bezbednost Rumunije, mišljenje koje dele, štaviše, brojne države članice Unije. „Očigledno je da je u poslednje vreme bilo turbulencija ili prekida u ovim transatlantskim odnosima, ali postoje dovoljni razlozi da se oni nastave i naravno, kao što sam već nekoliko puta rekao, dijalog je izuzetno važan.“ – naglasio je Predsednik. Iako donekle u drugom planu, teme Ukrajine, Gaze i Merkosura nisu izbegnute na vanrednom Evropskom savetu od četvrtka. Evropska unija će i dalje pružati podršku Ukrajini, s jedne strane, a s druge strane nastavlja razgovore o bezbednosnim garancijama za Kijev i o mirovnom planu koji koordiniraju Amerikanci. Što se tiče Gaze, većina zemalja članica Evropske unije smatra da Evropa mora biti uključena u mirovni proces u regionu. Na kraju, sprovođenje preliminarne faze sporazuma sa državama Merkosura, kao i pregovori o trgovinskim sporazumima sa drugim globalnim igračima, takođe su prioritet.
