Lej u padu (07.05.2026)

Za razliku od drugih država Istočne Evrope koje dopuštaju veću fleksibilnost deviznog kursa, Rumunija je koristila stabilnost nacionalne valute kao sidro protiv ionako veoma visoke inflacije.

Dragana Diamandi и Roxana Vasile, 07.05.2026, 10:45

Za razliku od drugih država Istočne Evrope koje dopuštaju veću fleksibilnost deviznog kursa, Rumunija je koristila stabilnost nacionalne valute kao sidro protiv ionako veoma visoke inflacije. Svako slabljenje leja odražava se na cene u prodavnicama, račune ili kamate koje građani moraju da plaćaju ako imaju kredit.
U kontekstu aktuelne političke krize u Bukureštu, rumunska nacionalna valuta – lej – nastavila je da slabi u odnosu na evro i u sredu dostigla novi istorijski minimum: 5 leja i 26 banija, što je za 5 banija više u odnosu na prethodni kurs. U poslednje dve nedelje devizni kurs je porastao za 3,5%, nakon što je od početka godine stagnirao.
Nacionalna valuta izgubila je vrednost i u odnosu na američki dolar, koji je dostigao 4 leja i 47 banija. Cena zlata je takođe porasla na 676 leja, u odnosu na 653 u prethodnoj sednici.
S druge strane, Bukureštanska berza prkosila je političkoj situaciji i trgovanje u sredu završila rastom, pri čemu je glavni indeks BET porastao za više od 1%. Akcije kompanije „Electrica” – ključnog igrača na tržištu distribucije i snabdevanja električnom energijom – porasle su za skoro 10%, dok su akcije kompanije „Romgaz” – najvećeg proizvođača i glavnog snabdevača prirodnim gasom u Rumuniji – zabeležile rast od 2,7%, nakon što je kompanija najavila preuzimanje „Azomureša”, najvećeg proizvođača đubriva u zemlji.
U tom kontekstu, vršilac dužnosti ministra finansija, Alexandru Nazare, izjavio je da je imao nekoliko razgovora sa predstavnicima agencije za finansijski rejting Fič Rejtings o političkoj situaciji u Rumuniji nakon pada vlade koju je predvodio liberal Ilie Boložan.
Ministar Nazare naglasio je da rumunske vlasti moraju održavati stalan dijalog sa svim rejting agencijama kako bi se izbeglo pogoršanje percepcije ekonomske stabilnosti zemlje.
Podsetimo da su tokom gotovo cele prethodne godine mere štednje koje je uvela vlada Ilije Boložana bile usmerene isključivo na smanjenje deficita zemlje, najvećeg u Evropskoj uniji, kako bi se – kako je navedeno – izbeglo svrstavanje Rumunije u kategoriju „junk”, odnosno kategoriju koja nije preporučljiva za investicije.
Aleksandru Nazare upozorio je da Rumunija mora i dalje da poštuje fiskalno-budžetske ciljeve i obaveze preuzete prema Evropskoj komisiji i Nacionalnom planu oporavka i otpornosti, uprkos političkom prelaznom periodu.
„Fiskalno-budžetska putanja ne sme biti zanemarena, ne smemo poslati signal skretanja sa kursa. Evropska komisija, agencije i investitori veoma pažljivo i sa zabrinutošću prate ono što se danas dešava u Rumuniji”, rekao je privremeni ministra finansija.
On je insistirao da svi projekti vezani za Nacionalni plan oporavka i otpornosti moraju biti nastavljeni bez odlaganja. Kada je reč o kretanju kursa lej–evro, dao je uveravanja da Narodna banka Rumunije čini sve što je moguće „kako bi stvari držala pod kontrolom”.