Mere sa društvenim uticajem
Odmah nakon što je vlada usvojila prvi paket fiskalnih i budžetskih mera usmerenih na smanjenje prekomernog deficita, prosvetni radnici u Rumuniji otvorili su široki front protesta i izgleda da su odlučni da ne smanje pritisak na izvršnu vlast, uglavnom na ministra prosvete, Danijela Davida.
Marija Nenadić-Zurka и Ştefan Stoica, 26.08.2025, 12:34
Odmah nakon što je vlada usvojila prvi paket fiskalnih i budžetskih mera usmerenih na smanjenje prekomernog deficita, prosvetni radnici u Rumuniji otvorili su široki front protesta i izgleda da su odlučni da ne smanje pritisak na izvršnu vlast, uglavnom na ministra prosvete, Danijela Davida. Približno 150 nastavnika i profesora u ponedeljak je protestovalo ispred sedišta resornog ministarstva u znak protesta protiv zakona koji ih, između ostalog, obavezuje da drže više časova pred većim brojem učenika. Bio je to 17. dan u kojem su nastavnici na ulicama vikali svoje nezadovoljstvo i zahtevali ostavku ministra Davida.
Najnoviji fiskalno-budžetski zakon menja minimalne i maksimalne granice broja dece po odeljenju. Ministarstvo prosvete je preciziralo da u ogromnoj većini odeljenja nema promena, a nove fiskalno-budžetske mere uglavnom utiču na situaciju odeljenja koja imaju nedovoljan broj učenika. Dakle, promene bi se dogodile uglavnom u odeljenjima sa osam ili devet učenika i, u manjoj meri, u nekim odeljenjima srednjih škola. Danijel David je izjavio da, iako razume krizne uslove, minimalni i maksimalni broj učenika u odeljenjima može se utvrditi samo na osnovu principa racionalnosti i da predviđene promene nisu u suprotnosti sa određenim evropskim i međunarodnim referentnim vrednostima ili skorašnjim nacionalnim praksama. Teško ih je ubediti, prosvetni radnici su spremni da bojkotuju prvi dan škole, nezadovoljni onim što doživljavaju kao povećanje obima nastave, smanjenje prihoda, gubitak hiljada radnih mesta, povećanje broja učenika u odeljenju i smanjenje kvaliteta obrazovanja. Ministar prosvete, zauzvrat, očekuje bojkot 8. septembra, dana otvaranja školske 2025-2026. godine. On kaže da je prosveta bila meta prvog paketa budžetskih mera štednje ne zato što je to neko želeo, već upravo da bi školska godina mogla da počne sa novim propisima.
Promene koje će uticati na neke Rumune tiču se i doprinosa za socijalno zdravstveno osiguranje. Od početka septembra, približno 650.000 Rumuna koji nemaju prihode rizikuje da ostane bez zdravstvenog osiguranja, a da bi se to izbeglo, moraju biti suosigurani popunjavanjem i podnošenjem jedinstvene deklaracije Poreskoj upravi i plaćanjem godišnjeg doprinosa. Pacijenti sa hroničnim stanjima – kao što su onkologija, dijabetes, kardiovaskularne bolesti, ortopedija, pacijenti sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom, retkim bolestima, HIV-SIDA, tuberkuloza – nastavljaju da koriste tretmane, uređaje i sanitarni materijal, medicinske usluge koje se pružaju u okviru ovih programa, bez obzira na njihov status osiguranja. Deca do 18 godina, mladi između 18 i 26 godina, ako su učenici ili studenti, oni do 26 godina u sistemu socijalne zaštite, trudnice, osobe sa invaliditetom, kao i penzioneri sa prihodima ispod 3.000 leja (600 evra) takođe će ostati pod okriljem zdravstvenog osiguranja, bez plaćanja godišnjeg doprinosa.
