NATO i budžeti za odbranu
Zemlje članice NATO-a povećavaju izdatke za odbranu.
Marija Nenadić-Zurka и Bogdan Matei, 16.10.2025, 13:09
Rumunija je u potpunosti posvećena savezničkim naporima da se osigura bezbednost i stabilnost istočnog krila – preneo je ministar odbrane Jonuc Mošteanu svojim kolegama iz drugih zemalja članica NATO-a, na sastanku organizovanom u sedištu Alijanse u Briselu. „Štaviše, s obzirom na to da je Rumunija jedna od savezničkih zemalja pogođena brojnim incidentima kršenja vazdušnog prostora dronovima, podržavamo razvoj nekoliko inicijativa na nivou NATO-a kako bismo pružili kolektivni odgovor na njih. To je pragmatičan način za suzbijanje novih pretnji“ – rekao je Mošteanu, navodi se u saopštenju za štampu Ministarstva odbrane u Bukureštu.
Prema rečima izvora, na sastanku je posebna pažnja posvećena ispunjavanju savezničke obaveze da se do 2035. godine uloži u odbranu 5% bruto domaćeg proizvoda, kao i načinima za povećanje proizvodnih kapaciteta odbrambene industrije. Devet zemalja članica NATO-a je do sada najavilo isporuke vojne opreme i osoblja kako bi doprinelo opremanju operacije „Istočni stražar“, namenjene dodatnoj zaštiti država na istočnom krilu, uključujući Rumuniju, od mogućih incidenata sa ruskim dronovima ili avionima.
Dopisnik Radija Rumunije iz Brisela javlja da je više od polovine od 32 države članice najavilo kupovinu američke vojne opreme za podršku Ukrajini, na koju su ruske trupe izvršile invaziju, kroz najnoviji program isporuke za Kijev. Američki ministar odbrane Pit Hegset rekao je da „mir dobijate kada ste jaki, a ne kada koristite oštre reči ili kada upirete prstom; dobijate ga kada imate jake resurse, koje vaši protivnici poštuju, i mislim da je to ono što NATO sada radi“. Hegset je takođe izjavio da će Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici preduzeti neophodne mere kako bi Rusija platila cenu svoje kontinuirane agresije.
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute je insistirao da je Alijansa mnogo jača od Rusije. U budžetskom poređenju, dodaje on, države NATO-a imaju 50 biliona dolara, u poređenju sa samo 2 biliona koji imaju Rusi. Gotovo istovremeno sa sastankom u Briselu, litvanska vlada je objavila da će sledeće godine izdvojiti 5,38% svog bruto domaćeg proizvoda za odbranu, odnosno skoro pet milijardi evra. Ovo je rekord za ovu baltičku zemlju, bivšu sovjetsku republiku i suseda Rusije. Prema zapadnim analitičarima, povećanje vojne potrošnje uzrokovano je pogoršanjem bezbednosne situacije u regionu. Nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, Litvanci se plaše da bi mogli postati jedna od sledećih meta Moskve. Takođe na Baltičkom moru, Estonija je rezervisala 5% svog bruto domaćeg proizvoda za odbranu, dok Letonija namerava da izdvoji 4,91%.
