NATO i prilagođavanje ratu budućnosti (21.05.2026)
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute želeo bi da svi saveznici prihvate predlog da se Ukrajini pomogne fiksnim procentom od nacionalnog BDP-a.
Marija Nenadić-Zurka и Roxana Vasile, 21.05.2026, 13:53
Švedski grad Helsingborg biće ovog vikenda domaćin sastanka ministara spoljnih poslova NATO-a, poslednjeg pre samita saveznika u Ankari. U preambuli sastanka šefova diplomatija, generalni sekretar Alijanse, Mark Rute, izjavio je da severnoatlantska organizacija mora biti spremna za nove realnosti modernog ratovanja, posebno za pretnju koju predstavljaju dronovi. Osvrnuo se na intervenciju rumunskog borbenog aviona F-16 u utorak, koji je bio u misiji vazdušne policije NATO-a u baltičkom regionu, gde je oborio dron koji je ušao u estonski vazdušni prostor. „Bio je to ukrajinski dron, ali ga ne bi bilo da nije bilo ruske agresije. Suština je da su se sistemi protivvazdušne odbrane NATO-a ponovo pokazali efikasnim i mi ćemo nastaviti da poboljšavamo našu sposobnost da se nosimo sa bilo kakvom pretnjom po našu teritoriju ili naše stanovništvo“, rekao je Mark Rute. Dodao je da je upravo takva situacija za koju se saveznici treniraju i pripremaju, ističući da NATO stalno prilagođava svoje kapacitete kako bi odgovorio na nove pretnje. Prema rečima generalnog sekretara Alijanse, lekcije naučene iz rata u Ukrajini, gde je upotreba dronova postala centralni element sukoba, integrišu se u način na koji NATO razvija svoje odbrambene sisteme. Što se tiče šireg pitanja kako se najbolje suprotstaviti dronovima, to – kazao je Mark Rute – zavisi od situacije, da li su potrebni borbeni avioni ili drugi sistemi. U svakom slučaju, ponovio je da je prioritet NATO-a jačanje kapaciteta protivvazdušne odbrane i borbe protiv dronova na istočnom krilu, kao i poboljšanje koordinacije između zemalja članica kako bi se brzo reagovalo na takve situacije. Mark Rute je takođe govorio o predlogu da se Ukrajini pomogne fiksnim procentom od 0,25% od nacionalnog BDP-a svake zemlje članice NATO-a. Kako javlja dopisnik Radija Rumunija u Briselu, gde je sedište Alijanse, tema je javno objavljena ovog meseca, ali nije prvi put da se ovaj procenat pominje. Baltičke države o tome govore više od tri godine, čak i u strukturama Evropske unije. Predlog nije naišao na dobar prijem kod nekih saveznika, ali je Mark Rute izrazio nadu da će, kada se ova diskusija otvori, pomoć Kijevu biti doslednija, a članice NATO-a će pravednije deliti troškove među sobom. Zemlje poput Holandije, Nemačke, Danske, Švedske, Norveške ili Kanade snose najveći teret isporuka kroz program PURL (Lista prioritetnih zahteva Ukrajine), ključan za Ukrajinu – precizirao je Mark Rute. Isporuke Ukrajini kroz ovaj program trenutno su dostigle preko 4,5 milijardi dolara. Rumunija je doprinela sa 50 miliona. „Želim da saveznici budu sasvim iskreni jedni prema drugima, na dan kada svi očekujemo da podelimo napore“ – rekao je Mark Rute.
