Nezadovoljstvo profesora u Rumuniji
Iako su na zasluženom odmoru, profesori u Rumuniji razmišljaju o tome šta će se desiti u obrazovanju od jeseni. Prvi paket fiskalnih mera štednje koji je odlučila koaliciona vlada koju predvodi Ilije Boložan, a koji je stupio na snagu 1. avgusta, snažno će pogoditi i njih.
Marija Nenadić-Zurka, 07.08.2025, 16:24
Iako su na zasluženom odmoru, profesori u Rumuniji razmišljaju o tome šta će se desiti u obrazovanju od jeseni. Prvi paket fiskalnih mera štednje koji je odlučila koaliciona vlada koju predvodi Ilije Boložan, a koji je stupio na snagu 1. avgusta, snažno će pogoditi i njih. Nastavna norma stalno zaposlenih profesora u preduniverzitetskim i univerzitetskim sistemima povećaće se sa 18 na 20 sati nedeljno. To je mera bez presedana poslednjih godina! Povećanje norme znači opterećenje rasporeda nastavnika, bilo kroz samu nastavu u učionici, bilo kroz više vremena za pripremu časova ili ispravljanje. Dodatni neplaćeni rad!
Zatim, povećanjem norme stalno zaposlenih nastavnika, država će uštedeti novac na onima koji su bili plaćeni po satu. Drugim rečima, ili će usluge ovih drugih biti napuštene, ili će dobijati manje novca nego ranije. Način dodele školskih stipendija takođe će biti modifikovan, tako da će biti manje učenika korisnika. Za studente su stipendije smanjene. Svemu tome se dodaje obavezno prisustvo nastavnika u školi od 8 do 17 časova, spajanje nekih obrazovnih jedinica i povećanje broja učenika u odeljenju. Međutim, od stupanja na snagu zakona koji uključuje ove mere, stotine profesora svakodnevno protestuju ispred Ministarstva prosvete u Bukureštu, ali i u drugim gradovima u zemlji. Šta neki od njih kažu?
„Ova profesionalna kategorija treba da se uzme u obzir, jer ona oblikuje društvo. Počinjemo odavde, od škole.“
„Imamo prilično jednostavnu poruku: da ukine zakon koji šteti obrazovanju i uništava rumunsko obrazovanje ili, ako ne, da napusti funkciju. Takođe ćemo usmeriti našu pažnju na premijera Boložana, sa istom porukom.“
„Ja sam penzioner, ali imam i status bivšeg učenika i status građanina ove zemlje, ko nas obrazuje? Ovi ovde, koji moraju da se bore za svoja prava. Mislim da bi svi trebalo da budemo ovde, jer na sve nas na ovaj ili onaj način, tokom celog života, utiču naši profesori.“
Sindikati kažu da norma od 20 sati nije postojala ni tokom komunističkog perioda. Pored toga, prisiljavanje profesora da ostanu u školi do 17 časova, bez obezbeđivanja pristojnih uslova poput kancelarija, laptopova ili čak ručka, kao što se dešava u drugim zemljama, smatra se apsurdnim i uvredljivim. Ukoliko do početka nove školske godine vlada ne poništi svoje odluke o štednji u vezi sa obrazovanjem, zakazan je veliki skup za 8. septembar, prvi dan škole, na kojem se očekuje oko 30 hiljada ljudi. Do tada, protesti će se nastaviti i ispred Ministarstva i ispred sedišta glavnih političkih stranaka. Predstavnici nastavnika zatražili su podršku roditelja, učenika i lokalnih vlasti, kako bi podržali kvalitetno obrazovanje, pravilno finansirano i uz poštovanje prema didaktičkim kadrovima.
