Nove poreske mere, blizu finalizacije

Široka koaliciona vlada u Bukureštu pripremila je šest nacrta normativnih akata koji će biti deo drugog paketa fiskalnih mera, usmerenih na smanjenje budžetskih rashoda i za koje će preuzeti odgovornost u Parlamentu sledeće nedelje.

Marija Nenadić-Zurka и Ştefan Stoica, 29.08.2025, 12:17

Široka koaliciona vlada u Bukureštu pripremila je šest nacrta normativnih akata koji će biti deo drugog paketa fiskalnih mera, usmerenih na smanjenje budžetskih rashoda i za koje će preuzeti odgovornost u Parlamentu sledeće nedelje. Ovi nacrti su usmereni na oblasti kao što su oporezivanje, reforma lokalne administracije, zdravstvo, državna preduzeća i velike regulatorne agencije, kao i reforma posebnih penzija za magistrate. Izvršna vlast se nada da će se sa budžetskog deficita od preko 9%, najvećeg u Evropskoj uniji, dostići onaj od oko 7%. Kumulativni efekti ova dva paketa značili bi uštedu od 40 milijardi leja, približno 8 milijardi evra.

Vlada, međutim, radi pod velikim društvenim pritiskom, što dovodi u pitanje sprovođenje svih reformi usmerenih na troškove javnih sistema, reformi bez kojih Rumunija rizikuje da se zaglavi. Mere iz prvog paketa budžetskog oporavka izazvale su proteste prosvetnih radnika, kojima je povećan broj časova nastave i koji bi mogli da drže časove u odeljenjima sa više učenika. Oni već tri nedelje protestuju ispred sedišta Ministarstva prosvete, zahtevajući ostavku ministra Danijela Davida i preteći bojkotom početka školske godine 8. septembra. Sa svoje strane, magistrati su odlučili da obustave svoje aktivnosti, nezadovoljni reformom u drugom paketu koja bi postepeno povećala njihovu starosnu granicu za penzionisanje na 65 godina i smanjila iznos njihovih penzija. U slučaju magistrata, penzije su na nivou hiljada evra, a ponekad prelaze 10 hiljada evra. Na kraju, ali ne i manje važno, Nacionalni sindikat opština i gradova Rumunije najavio je početak štrajka na neodređeno vreme, nakon što je vlada odlučila da smanji broj zaposlenih u lokalnim vlastima za 25%.

Liberalni premijer Ilije Boložan, kojeg je administrativni model nametnut u zapadnoj županiji Bihor uspostavio kao autentičnog i efikasnog reformatora i postavio ga na vrh političke scene, čini se odlučan da ide napred. Za drugi paket će se odgovornost preuzimati u segmentima, tako da eventualne žalbe prihvaćene na Ustavnom sudu ne ugroze njegovu celost. Populistička i ultranacionalistička opozicija u Parlamentu preti da će podneti predlog za izglasavanje nepoverenja, kao što je to učinila, bezuspešno, nakon što je bila preuzeta odgovornost za prvi paket smanjenja budžetskih rashoda. U ovoj napetoj političkoj i društvenoj pozadini, Ministarstvo finansija objavilo je najnovije podatke o konsolidovanom budžetskom deficitu. On je porastao na 4,04% bruto domaćeg proizvoda nakon prvih sedam meseci godine, sa 3,68% krajem juna, i dostigao 76,44 milijarde leja, odnosno preko 15 milijardi evra. Izraženo kao procenat bruto domaćeg proizvoda, rashodi za 2025. godinu povećani su za 0,7 procentnih poena u poređenju sa istim periodom 2024. godine. Budžet za tekuću godinu zasnovan je na ekonomskom rastu od 2,5% i budžetskom deficitu od 7% bruto domaćeg proizvoda.