Od inflacije do cena (23.09.2026.)
Pad inflacije u poslednja dva meseca ne mora nužno da znači i jeftiniji život u Rumuniji, jer je neke tekuće troškove teško smanjiti ili odložiti.
Mengher Ionela и Corina Cristea, 23.09.2026, 13:01
Prema podacima Eurostata Rumunija prednjači među evropskim zemljama sa najvišom godišnjom stopom inflacije, ali vrednosti su u padu – sa 9,7% u maju, na 8,2% u julu i 6,3% u avgustu. Značajan pad u poslednja dva meseca, međutim, ne znači nužno i pojeftinjenje, jer je neke tekuće troškove teško smanjiti ili odložiti. Usluge su sada na prvom mestu po rastu cena, sa povećanjem četiri puta većim nego kod hrane i dvostruko većim nego kod neprehrambenih proizvoda. Podaci pokazuju da su usluge za godinu dana poskupele za gotovo 11,3%, neprehrambena roba za oko 6,4%, dok su cene hrane porasle za nešto više od 2,6%.
S druge strane, na primer, poskupljenje usluga u restoranima i kafićima, od 6,7% u poslednjih godinu dana, dolazi u trenutku kada se ovaj sektor već suočava sa smanjenjem obima potrošnje. Flavius Jakubović, predsednik Udruženja finansijsko-bankarskih analitičara Rumunije, objašnjava zašto cene usluga rastu na duži rok: „Usluge su, u suštini, rad. U frizerskom salonu ili auto-servisu, u ordinaciji, glavni trošak je plata. Produktivnost u uslugama raste prilično sporo, ali se plate na neki način usklađuju sa nivoom zarada u celoj privredi. Mogli bismo reći da relativna cena usluga strukturno raste. Osim toga, u privredi koja prolazi kroz proces konvergencije, usluge su komponenta koja najviše nadoknađuje zaostatak u odnosu na Evropsku uniju. Nivo cena u Rumuniji je negde na 65,1% evropskog proseka.“
Efekat je izraženiji kod domaćinstava sa niskim prihodima, jer troškovi komunalija, prevoza ili zdravstvene zaštite zauzimaju veći deo njihovog budžeta. Ako za domaćinstvo sa visokim prihodima povećanje troškova popravke ili računa može značiti smanjenje ušteđevine, za porodicu sa niskim prihodima isto poskupljenje može značiti odustajanje od drugih neophodnih troškova. Flavius Iakubović :„Kupovna moć opada. Prosečna neto plata dostigla je u julu 5.820 leja (prim. oko 1.160 evra), što predstavlja godišnji rast od 5,5%, ali je i dalje ispod inflacije od 8,2%. To je regresivni efekat, pri čemu su komunalije, prevoz i zdravstvena zaštita troškovi koji se ne mogu lako smanjiti. Za domaćinstva sa niskim prihodima oni zauzimaju veći deo budžeta i, praktično, inflacija koju ona osećaju viša je od zvaničnog proseka.“
I za kompanije rast troškova i smanjenje potražnje predstavljaju tešku kombinaciju – ne može se da se svi troškovi u potpunosti prenesu na klijenta, bez rizika da se izgubi još više potrošača. Prema procenama Narodne banke Rumunije, inflacija bi krajem 2026. godine trebalo da padne na 6,1% i da nastavi da pada i naredne godine. Međutim, kada je reč o uslugama, oporavak bi mogao biti sporiji.
