Percepcija ekonomije Evropljana (06.10.2026)
Pad životnog standarda i siromaštvo glavni su razlozi za zabrinutost građana Rumunije, a njihove strepnje izraženije su nego u većini država članica Evropske unije, pokazuju podaci Evrobarometra o percepciji Evropljana o ekonomiji, koje je obradio Socijalni monitor, projekat fondacije Fridrih-Ebert u Rumuniji.
Dragana Diamandi и Mihai Pelin, 06.10.2026, 10:30
Pad životnog standarda i siromaštvo glavni su razlozi za zabrinutost građana Rumunije, a njihove strepnje izraženije su nego u većini država članica Evropske unije, pokazuju podaci Evrobarometra o percepciji Evropljana o ekonomiji, koje je obradio Socijalni monitor, projekat fondacije Fridrih-Ebert u Rumuniji.
Podaci pokazuju da su Rumuni zabrinuti i zbog mogućnosti da više neće moći da priušte komunalne usluge, hranu ili zdravstvenu zaštitu.
Prema podacima Evrobarometra, 62 odsto Rumuna zabrinuto je zbog pada životnog standarda, u poređenju sa 40 odsto građana na nivou Evropske unije. Istovremeno, 48 odsto Rumuna zabrinuto je zbog siromaštva, dok evropski prosek iznosi 32 odsto.
Ova dva problema odražavaju i dalje nesigurnu ekonomsku situaciju u Rumuniji, ali i u drugim zemljama južne i istočne Evrope, osim Poljske, gde je 21 odsto ispitanika zabrinuto zbog siromaštva, a 36 odsto zbog pada životnog standarda, navode autori studije.
Ovim problemima pridružuju se i zabrinutosti u vezi sa robom i uslugama za koje Rumuni strahuju da ih u narednoj godini više neće moći da priušte. Reč je o putovanjima, računima za komunalne usluge i zdravstvenoj zaštiti. Na prvom mestu su putovanja, sa 45 odsto, a slede, sa malom razlikom, komunalne usluge, poput računa za struju i vodu, sa 44 odsto, kao i medicinska nega, takođe 44 odsto.
Strah se proširuje i na hranu: 40 odsto Rumuna smatra da u narednoj godini više neće moći da je priušti.Slični procenti beleže se u Irskoj, Grčkoj i Portugalu, navodi Fondacija Fridrih Ebert Rumunija.
Poređenja radi, osnovne kategorije, poput hrane, stanovanja i komunalnih usluga, nisu među glavnim izvorima zabrinutosti u Nemačkoj, Francuskoj i Italiji, gde najveću zabrinutost izaziva mogućnost pristupa manje neophodnim uslugama, poput putovanja, zabave ili odlazaka u restorane. Istovremeno, 50 odsto Rumuna smatra da je trenutno stanje ekonomije u zemlji loše, četvrtina ocenjuje da nije ni dobro ni loše, dok nešto više od petine smatra da je ekonomska situacija dobra.
Ova mišljenja su u skladu sa prosečnom percepcijom evropskih građana o njihovim zemljama.
S druge strane, kada su upitani kako ocenjuju sopstvenu ekonomsku situaciju, 34 odsto Rumuna smatra da je ona dobra, u poređenju sa 36 odsto na nivou EU, dok 38 odsto ocenjuje da nije ni dobra ni loša, naspram 35 odsto koliko iznosi prosek EU. Istovremeno, 27 odsto Rumuna smatra da je njihova lična ekonomska situacija loša, što je isti procenat kao i prosek Evropske unije.
Pesimizam značajnog dela rumunskog stanovništva ogleda se i u očekivanjima za budućnost: 42 odsto smatra da će životni standard današnje dece, kada odrastu, biti niži od standarda njihovih roditelja, dok je prosek u EU sličan i iznosi 45 odsto.
Generalno, pesimizam u pogledu budućnosti izraženiji je u zemljama zapadne Evrope, poput Nemačke (46 odsto), Francuske (56 odsto) i Italije (52 odsto).Nasuprot tome, zemlje istočne Evrope, poput Bugarske, Mađarske i Poljske, pokazuju tendenciju ka većem optimizmu, sa oko 26–27 odsto ispitanika koji dele takav stav.
