Procedure bezbednosti vazdušnog prostora
Sve više evropskih država na istočnom krilu Evropske unije i NATO-a preduzima mere za suprotstavljanje ruskim dronovima, koji sve više ulaze u saveznički vazdušni prostor.
Marija Nenadić-Zurka и Sorin Iordan, 26.09.2025, 12:11
Sve više evropskih država na istočnom krilu Evropske unije i NATO-a preduzima mere za suprotstavljanje ruskim dronovima, koji sve više ulaze u saveznički vazdušni prostor. U Bukureštu je Vrhovni savet nacionalne odbrane u četvrtak odobrio normativne akte kojima se upotpunjuju mere zaštite od bespilotnih letelica koje neovlašćeno ulaze u nacionalni vazdušni prostor. Time nisu finalizovani samo tehnički zahtevi za opremu i sisteme koji će delovati protiv dronova, već je uspostavljen i lanac odluka za izvršenje mera neophodnih za obaranje ovih uređaja. Što se tiče pilotiranih letelica koje neovlašćeno ulaze u rumunski vazdušni prostor, upotreba oružja za njihovo obaranje je odluka koja se mora doneti „kao poslednje sredstvo“, izjavio je ministar odbrane Jonuc Mošteanu nakon sastanka Vrhovnog saveta nacionalne odbrane. Jonuc Mošteanu:
„Imamo vojne i civilne letilice sa pilotima. U slučaju vojnih, odluku i celu proceduru koordinira i sprovodi komandant misije u skladu sa svim NATO pravilima za presretanje vojnih aviona. To su postepeni koraci i upotreba oružja i uništavanje aviona je mera poslednjeg izbora, ako se svi ostali koraci ignorišu i avion nije identifikovan i ne napušta rumunski vazdušni prostor, a reč je o civilnim pilotiranim avionima, u tom slučaju odluka o obaranju ostaje na ministru, kao i do sada.“
Vrhovni savet nacionalne odbrane takođe je utvrdio da sve institucije u Nacionalnom sistemu odbrane mogu definisati listu ciljeva koji moraju biti zaštićeni od dronova, listu koja se ažurira u skladu sa stvarnošću i koja može da uključuje i privremene ciljeve. Jonuc Mošteanu je objasnio da takav privremeni cilj može biti, na primer, zgrada u kojoj se održava važan sastanak kojem prisustvuju šefovi država ili premijeri. Ministar odbrane je takođe podsetio na nedavnu situaciju u Poljskoj, kada je 19 ruskih dronova neovlašćeno ušlo u njen vazdušni prostor, od kojih su nekoliko oborile vazdušne patrole NATO-a. Precizirao je da države moraju biti bolje opremljene i pripremljene da se nose sa takvim situacijama. A broj situacija ove vrste se povećava.
Danska je već nekoliko dana meta onoga što tamošnje vlasti nazivaju „hibridnim napadom nepoznatog porekla“, što je dovelo do zatvaranja dva aerodroma u glavnom gradu Kopenhagenu. Takođe, od početka ovog meseca, Rumunija i Estonija su prijavile povrede svog vazdušnog prostora od strane ruskih letilica. U slučaju Rumunije, ruski dron je leteo iznad nacionalnog vazdušnog prostora oko 50 minuta, nakon čega se uputio ka Ukrajini. U tim uslovima, evropski ministri odbrane država istočnog krila, izuzev Mađarske, razgovaraju sa evropskim komesarom za odbranu Andrijusom Kubilijusom o stvaranju „zida protiv dronova“, projekta koji će biti sproveden u saradnji sa NATO-om. U utorak je generalni sekretar Alijanse, Mark Rute, upozorio Rusiju da će NATO koristiti sva vojna i nevojna sredstva da se odbrani od onoga što je nazvao sve neodgovornijim ponašanjem Moskve.
