Rumunija i izvori energije (07.04.2025)
Rumunija će postati snabdevač energetske bezbednosti u regionu, kaže resorni ministar Sebastijan Burduža
Dragana Diamandi, 07.04.2025, 11:04
Azerbejdžan snabdeva Evropsku uniju gasom, od decembra 2020. godine, i postao je važna alternativa u kontekstu prestanka uvođenja gasa iz Rusije, nakon izbijanja rata u Ukrajini, 2022. godine. Krajem prošle nedelje u Bakuu je održan ministarski sastanak posvećen Južnom gasnom koridoru, prilika za predsednika Azerbejdžana, Ilhama Alijeva da izjavi da je njegova zemlja spremna da poveća ekstrakciju prirodnog gasa u slučaju da će Evropska unija povećati potražnju. Južni koridor radi maksimalnim kapacitetom, zbog čega se njegova infrastruktura mora proširiti, ali su za to potrebni resursi, naglasio je Alijev. On je pozdravio nove regionalne projekte koji uključuju i Tursku i Gruziju, poput naftovoda Baku-Tbilisi-Džejhan i Baku-Supsa. Južni koridor je značajno promenio tržište gasa u Evropi i doprineo smanjenju zavisnosti od ruskog gasa, ali proces nije završen, postoji potreba da se koridor proširi, posebno na Balkan i jugoistočnu Evropu, napisao je u petak na Fejsbuku rumunski ministar energetike Sebastijan Burduža, koji je učestvovao na skupu u Bakuu. On je istakao da energija mora biti sigurna, dostupna i čista, ovim redosledom prioriteta, koju, po njegovom mišljenju, ne diktira ideologija, već realnost i zdrav razum. Prema Burdužinim rečima, bez Južnog gasnog koridora Evropa bi poslednjih godina bila mnogo ranjivija, u izuzetno komplikovanom geopolitičkom kontekstu. On je napomenuo da je Rumunija već regionalno gasno čvorište jer ima funkcionalne interkonekcije sa susednim zemljama i uključena je u BRUA, projekat koji će uključivati transport gasa između Bugarske, Rumunije, Mađarske i Austrije. Istovremeno, gasovod Jaši-Ungeni-Kišinjev je u potpunosti funkcionalan i transbalkanski koridor je ponovo aktiviran, podsetio je rumunski ministar energetike. Crno more, dodao je ministar, takođe igra sve važniju stratešku ulogu. Projekat Neptun Deep, čija se proizvodnja procenjuje najkasnije od 2027. godine, konsolidovaće Rumuniju kao najvećeg proizvođača prirodnog gasa u Evropskoj uniji. A izvađeni gas će u potpunosti pokriti domaću potrošnju i omogućiti izvoz u susedne države, pa će Rumunija postati i snabdevač energetske bezbednosti u regionu, rekao je Burduža. Rumunija, uveravao je on, podržava i razvija zajedničke projekte sa Azerbejdžanom. Bukurešt je deo Zelenog energetskog koridora, kroz koji će podmorski kabl dužine 1.195 km, što je svetski rekord, doneti do 4 GW zelene energije između Kaspijskog mora i Crnog mora, ima već zakonodavstvo za ofšor eolijansku energiju i radi na razvoju prvih vetroelektrana na Crnom moru. „Rumunija je odlučna da bude deo rešenja. Za nas, za naše susede, za celu Evropu“, napisao je Sebastijan Burduža na Fejsbuku.
