Rumunija ima najveću inflaciju u Evropskoj uniji
Rumunija i dalje beleži najvišu stopu inflacije u Evropskoj uniji, sa godišnjim rastom cena od 8,5% u januaru 2026. godine, dok je inflacija na nivou Unije pala na 2%, prema podacima Evrostata.
Marija Nenadić-Zurka и Mihai Pelin, 26.02.2026, 10:40
Rumunija i dalje beleži najvišu stopu inflacije u Evropskoj uniji, sa godišnjim rastom cena od 8,5% u januaru 2026. godine, dok je inflacija na nivou Unije pala na 2%, prema podacima Evrostata. Prošlog meseca, zemlje članice Evropske unije sa najnižim godišnjim stopama inflacije bile su Francuska (0,4%), Danska (0,6%), Finska i Italija (obe po 1%). Na suprotnom kraju bile su Rumunija (8,5%), Slovačka (4,3%) i Estonija (3,8%). U poređenju sa krajem prošle godine, godišnja inflacija je smanjena u većini zemalja članica. Prema podacima, iako inflacija nastavlja da opada u Evropi, tempo rasta cena u Rumuniji ostaje više od četiri puta veći od proseka Evropske unije. Sa visokom inflacijom, Rumunija ostaje na prvom mestu u Uniji po pitanju rasta cena.
U poređenju sa decembrom 2025. godine, godišnja stopa inflacije je smanjena u 23 države članice, ostala stabilna u jednoj, a povećana u tri. U Rumuniji se posebno ističe povećanje cena električne energije, koje je poraslo za 59,33%, nakon ukidanja šeme podrške u vezi sa ograničavanjem cena električne energije. Međutim, podaci koje je objavio Nacionalni institut za statistiku (INS) pokazuju višu godišnju stopu inflacije u Rumuniji, od približno 9,6% u januaru 2026. godine, u poređenju sa 9,69% u decembru 2025. godine. Razlika između brojke koju je objavio Evrostat i one koju je objavio Nacionalni institut za statistiku nastaje zato što dve institucije koriste različite metode obračuna. Stopa koju objavljuje Evrostat zasniva se na Harmonizovanom indeksu potrošačkih cena (HICP), statističkom indikatoru koji se koristi u Evropskoj uniji za merenje inflacije na uporediv način između država članica, izračunatog prema jedinstvenoj metodologiji. On odražava evoluciju cena krajnjih potrošačkih dobara i usluga, a Evropska centralna banka ga koristi za procenu stabilnosti cena.
Nasuprot tome, Nacionalni institut za statistiku (INS) Rumunije izračunava inflaciju na osnovu indeksa potrošačkih cena (IPC), koji meri ukupnu evoluciju cena kupljene robe i tarifa korišćenih usluga i koristi se za domaće politike, kao što je povećanje penzija ili plata. Indeks potrošačkih cena je neophodan za vlade i Centralnu banku. Razlike između ove dve metode uglavnom se odnose na različitu težinu koja se daje proizvodima i uslugama u potrošačkoj korpi. U Rumuniji, oni imaju veću težinu u izračunavanju inflacije i nedavno su zabeležili značajan rast cena. Zaključno, obe brojke su tačne u kontekstu sopstvene metodologije, pri čemu Evrostat naglašava evropsku uporedivost, dok se Nacionalni institut za statistiku fokusira na specifičnu nacionalnu stvarnost. S druge strane, Narodna banka Rumunije (BNR) je revidirala naviše prognozu inflacije za kraj 2026. godine, na 3,9%, sa prethodnih 3,7%. Prema podacima koje je u februaru predstavio guverner Narodne banke Rumunije Mugur Isaresku, Narodna banka procenjuje da će godišnja stopa inflacije pasti na 2,7% do kraja 2027. godine.
