Rumunija: inflacija nastavlja da raste (13.11.2026.)
U Rumuniji je stopa inflacije u oktobru porasla na 6,9%, sa 6,6% u septembru, što je drugi uzastopni mesec rasta, pokazuju podaci Nacionalnog instituta za statistiku.
Mengher Ionela и Corina Cristea, 13.11.2026, 13:07
Inflacija i dalje predstavlja jedan od najvećih problema rumunske privrede. Nakon perioda tokom kojeg je izgledalo da se rast cena usporava, najnoviji podaci koje je objavio Nacionalni institut za statistiku pokazuju novo ubrzanje. U oktobru je godišnja stopa inflacije dostigla 6,94%, u poređenju sa 6,61% u septembru i 6,17% u avgustu. Najveći godišnji rast cena i dalje beleži se u sektoru usluga, gde premašuje 11%. Zakupnine su gotovo 38,5% veće nego pre godinu dana, dok su usluge vodosnabdevanja, kanalizacije i odnošenja smeća poskupele za skoro 14%.
Kada je reč o neprehrambenim proizvodima, najveći pritisak dolazi od cena goriva – dizel je skuplji za više od 43%, a benzin za gotovo 33%. S druge strane, cene hrane zabeležile su godišnji rast od svega oko 3%, iako su pojedini proizvodi, poput kafe, jaja i kravljeg mleka, znatno poskupeli. Iako se tempo rasta cena razlikuje od jedne kategorije do druge, njihov kumulativni efekat ogleda se u smanjenju kupovne moći stanovništva. Ovakav trend posebno zabrinjava kada je reč o građanima sa niskim i srednjim primanjima, za koje troškovi hrane, prevoza, energije i stanovanja čine značajan deo mesečnog budžeta. Pritisci na cene imaju i privremenu komponentu, povezanu sa energentima, ali i dugoročnu, koja je posledica budžetske neravnoteže, smatra Adrian Kodirlašu, predsednik Profesionalnog udruženja iz Rumunije, članice međunarodne organizacije stručnjaka za investicije i finansijsku analizu CFA Institute: „Dva faktora utiču na inflaciju u Rumuniji. Prvi je strukturni faktor, koji generiše dugoročnu inflaciju, a to je budžetski deficit. Kada vlada ima deficit i emituje obveznice, ona praktično štampa novac, a taj novac se pretvara u inflaciju. Dakle, sve dok imamo ovako visok budžetski deficit, imaćemo i inflaciju koja iz njega proizlazi. Drugi faktor je privremenog karaktera i odnosi se na cene energije. Videli smo da su sve tri vrste energenata zabeležile značajan rast cena – električna energija, zbog situacije u Rumuniji, odnosno obustave rada elektrane u Černavodi, prirodni gas i gorivo, zbog rata u Iranu.“
Istovremeno, prihodi stanovništva ne prate rast cena. Adrian Kodirlašu upozorava da su neto zarade u poslednjih 12 meseci porasle za svega 5 odsto, što je ispod stope inflacije i znači novi pad kupovne moći.
U takvim okolnostima, Narodna banka Rumunije odlučila je da zadrži referentnu kamatnu stopu na nivou od 6,5%. Centralna banka procenjuje da bi inflacija mogla blago da poraste do kraja godine, dok se povratak u ciljani raspon, odnosno ispod 3,5%, očekuje tek u prvom kvartalu 2028. godine.
