Rumunija rizikuje da izgubi evropske fondove (05.06.2025)

Rumunija bi mogla da izgubi evropski novac ako ne preduzme brze mere za oporavak budžeta.

Dragana Diamandi, 05.06.2025, 10:19

Po prvi put u postkomunističkoj istoriji Rumunije, pregovori o formiranju široke vladine koalicije počeli su razgovorima o vladinom programu, tačnije o merama za smanjenje prekomernog budžetskog deficita, a ne političkom raspodelom ministarskih mesta. Ostaje, međutim, hitna potreba za formiranjem kabineta i usvajanjem mera za rebalansiranje budžeta. To i zato što, ako ne sprovede reforme na koje se obavezala, Rumunija rizikuje da uđe u evropsku proceduru na čijem kraju bi mogla da izgubi zajedničke fondove, počev od kraja sledeće godine. Evropska komisija je predstavila ekonomsku radiografiju Unije, a ona pokazuje da je Rumunija jedina zemlja u komunitarnom bloku sa prekomernim makroekonomskim neravnotežama. Budžetski deficit je najveći u EU i, prema Komisiji, Bukurešt nije preduzeo nikakve efikasne mere u poređenju sa preduzetim obavezama januaru. Obećana fiskalna reforma nije stupila na snagu u preporučenom roku – u ovom slučaju, 1. aprila 2025. godine. Prema Komisiji, pogoršanje rumunskih finansija uzrokovano je, između ostalog, povećanjem tekuće potrošnje, posebno na plate i penzije. Tako je javni dug porastao na skoro 55% u 2024. godini a u 2025. dostići će skoro 60%. Zbog toga, Komisija traži od Rumunije da predstavi brze i efikasne mere, u suprotnom rizikuje da ne ispuni cilj korekcije deficita do 2030. godine. Kao rezultat ovih praznina i kašnjenja, Rumunija je jedina država u Uniji za koju će Komisija podneti Savetu dokument u kojem će utvrditi da zemlja nije preduzela nikakve efikasne mere za smanjenje neravnoteže. Rok je 20. jun ili eventualno 8. jul, kada se održavaju sastanci Ekonomskog i finansijskog saveta, a ako države članice odobre mišljenje Komisije, pokrenuće se postupak na osnovu kojeg bi Rumunija mogla da izgubi sredstva. Međutim, to će biti dugoročna procedura, sa različitim fazama koje uključuju komunikaciju i odluke između Komisije, Saveta i Evropskog parlamenta, s jedne strane, i rumunske vlade, s druge strane. Izvršna potpredsednica Evropske komisije, Roksana Manzatu, ostaje optimistična i kaže da, iako je situacija ozbiljna, rizici se mogu eliminisati ako nova rumunska vlada pošalje predloge za smanjenje deficita i postigne brz dogovor sa Komisijom. Što se tiče konkretnih mera za smanjenje deficita, izvori unutar Komisije tvrde da bi veliki deficit zahtevao oštre i brze mere, uključujući povećanje PDV-a. Pored neravnoteža, Rumunija takođe ima problema sa Nacionalnim planom za oporavak i otpornost, jer ima približno 80% zaostatka kada je reč o reformama. Rok za sve države članice ostaje nepromenjen – 31. avgust 2026. za sprovođenje mera i 31. decembar 2026. za poslednju isplatu.