Višegodišnji budžet veći za 10%? (29.04.2026)
Evropski Parlament usvojio je svoj stav za pregovore sa državama članicama o budućem budžetu EU za period 2028–2034.
Dragana Diamandi и Leyla Cheamil, 29.04.2026, 10:44
Evropski Parlament usvojio je svoj stav za pregovore sa državama članicama o budućem budžetu EU za period 2028–2034. Poslanici su predložili povećanje od oko 10% u odnosu na predlog Evropske komisije iz jula 2025. godine. Povećanje bi bilo ravnomerno raspoređeno između tri budžetske kategorije koje podržavaju prioritete Evropske unije, isključujući administraciju i agencije, čime bi se smanjili inflatorni pritisci.
Rumunski evroposlanik iz PNL-a, Zigfrid Murešan, koizvestilac za prelazni izveštaj EP, smatra da je usvajanje pregovaračkog mandata Evropskog parlamenta za budući višegodišnji budžet apsolutnom većinom – pobeda. Prema njegovim rečima, glavna prepreka u predstojećim pregovorima biće to što će svaki predsednik ili premijer pokušati da što manje doprinese budžetu Unije, a da iz njega izvuče što više koristi.
Evroposlanici žele predvidljiv, adekvatan i transparentan budžet, sa fokusom na ključne oblasti kao što su poljoprivreda i energetska nezavisnost. Predviđena su i dodatna sredstva za istraživanje i inovacije, kako Evropa u budućnosti ne bi postala zavisna od tehnologija razvijenih u trećim zemljama. Takođe su planirani novi izvori prihoda, uključujući oporezivanje digitalnog sektora, onlajn igara na sreću i transakcija kriptovalutama.
Poslanici Evropskog parlamenta naglašavaju da naredni evropski budžet treba da ostane investicioni instrument koji podržava građane, regione, kompanije i mala i srednja preduzeća u EU. Odbrana i konkurentnost pojavljuju se kao novi prioriteti, bez smanjenja finansiranja poljoprivrede i kohezione politike.
Zigfrid Murešan ističe da koheziona politika, iako tradicionalna, mora da se uskladi sa novim ciljevima EU i da je Rumuniji potrebna ambiciozna i moderna politika kohezije. Zigfrid Murešan: ,,Ako mi, Rumunija, nameravamo da u narednih 20 godina kohezionu politiku učinimo samo sportskim terenima i instalacijama osvetljenja, bojim se da će se jaz između Rumunije i ostalih zapadnoevropskih država, ako ulažu u veštačku inteligenciju i digitalizaciju, da će se jaz između nas povećati. Stoga je i u našem interesu da koheziona politika bude politika koja finansira projekte koji direktno doprinose povećanju konkurentnosti i povećanju bezbednosti, gde je to moguće.“
Zigfrid Murešan je dodao da države članice moraju nastaviti reforme kako bi efikasno koristile fondove, uz poštovanje vladavine prava i evropskih vrednosti. Evroposlanici takođe podržavaju dodatna sredstva za spoljne aktivnosti EU i traže jačanje finansiranja za proširenje Unije, podršku Ukrajini, multilateralnu saradnju i humanitarnu pomoć.
