Zaključci zimskog evropskog samita (20.12.2024)

Rat u Ukrajini, komercijalni odnosi EU i SAD, situacija na Bliskom istoku i mešanje Rusije u izborne procese u Rumuniji, Republici Moldaviji i Gruziji bile su temame o kojima se razgovaralo na Evropskom zimskom samitu u Briselu.

Dragana Diamandi, 20.12.2024, 14:54

Šefovi država i vlada Evropske unije zasedali su u Briselu da razgovaraju o ratu u Ukrajini, migracijama, situaciji na Bliskom istoku, Republici Moldaviji i Gruziji, odgovoru EU na krize i mešanju Rusije u izbore u Rumuniji. Pozvan na zimski evropski samit, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da su njegovoj zemlji najpotrebnije i Evropska unija i Sjedinjene Američke Države da nastave da podržavaju Kijev. Zelenski je dodao da želi da Donald Tramp, koji će se vratiti u Belu kuću 20. januara 2025. godine, bude na strani Ukrajine u ratu protiv ruske invazije i ukazao da će Ukrajini biti potrebne bezbednosne garancije EU i SAD da mir bude dugoročno garantovan. Trampov povratak na čelo SAD takođe je razlog za zabrinutost evropskih država koje očekuju da će njegova suverenistička politika ponovo uticati na komercijalne odnose, kao što se desilo u njegovom prethodnom mandatu. Postoji bojazan da bi nova američka administracija mogla da poveća uvozne carine za evropske proizvode i do 20%. U tom kontekstu, visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, Kaja Kalas, izjavila je da dva bloka treba da izbegnu trgovinski rat po svaku cenu, jer bi bile pogođene obe privrede. U trgovinskom ratu nema pobednika, rekla je ona, a ako bismo se suočili sa takvim scenarijem, Kina bi bila najsrećnija. Još jedna tema o kojoj se široko raspravljalo bilo je mešanje Rusije u izborne procese. Predsednik Rumunije Klaus Johanis, prisutan na samitu, je, izjavio da ovakvo ponašanje Moskve ne predstavlja pretnju samo za Rumuniju, već za sve demokratije. On je zatražio od država EU da rade zajedno, uključujući i na nivou razmene informacija, kako bi se takva mešanja mogla brzo otkriti i sprečiti. Povodom ove teme, premijer Poljske Donald Tusk je rekao da su svi evropski lideri, uključujući i skeptike, sada svesni agresivnosti kojom Rusija pokušava da destabilizuje demokratske sisteme država EU i kao primer naveo je mešanje Rusije u Gruziji, Republici Moldaviji i Rumuniji. Na kraju, ali ne i najmanje važno, evropski lideri su razgovarali o razvoju situacije u Siriji, nakon što je Bašar al Asad svrgnut sa vlasti. Evropske države saopštile su da su uspostavile diplomatske kontakte sa novim rukovodstvom, ali da čekaju činjenice iz nove vlade u Damasku da nastave svoju finansijsku i humanitarnu podršku. EU je zainteresovana da se situacija stabilizuje kako bi se deo sirijskih izbeglih migranata u Evropu mogao da se vrati, s obzirom da je njihovo prisustvo pogoršalo socijalne tenzije i dovelo do rasta ekstremne desnice u politici.