Zid od dronova na istočnom krilu

Evropljani zbijaju redove nakon što je vazdušni prostor njihovih zemalja postao sve češća meta upada ruskih aviona i dronova.

Marija Nenadić-Zurka и Bogdan Matei, 02.10.2025, 11:38

Evropljani zbijaju redove nakon što je vazdušni prostor njihovih zemalja postao sve češća meta upada ruskih aviona i dronova. U okrugu Tulča, na jugoistoku Rumunije, koji se nalazi na dunavskoj granici sa Ukrajinom koju su napale ruske trupe, noćna upozorenja koja su vlasti objavljivale u vezi sa prisustvom neovlašćenih objekata u vazdušnom prostoru postala su uobičajena. Prošlog meseca, roj ruskih dronova pojavio se u Poljskoj, koje njena vojska nije oklevala da obori. Estonski vazdušni prostor je, zauzvrat, narušila moskovska vojna avijacija.

U sredu su se šefovi država i vlada zemalja članica Evropske unije okupili u Kopenhagenu, u Danskoj, koji je i sam preplavljen neidentifikovanim dronovima, na neformalnom samitu posvećenom jačanju zajedničkih odbrambenih kapaciteta, kao i pružanju dodatne pomoći Ukrajini. Domaćica sastanka, danska premijerka Mete Frederiksen, koju je citirao dopisnik Radija Rumunije, navodi da je potreban snažan odgovor na hibridnu agresiju koju je pokrenula Rusija. Ona je pozvala Evropljane da se ponovo naoružaju i budu inovativni po pitanjima odbrane. „Nadam se da sada svi prepoznaju postojanje hibridnog rata. Jednog dana je u Poljskoj, sledećeg u Danskoj, a sledeće nedelje ćemo verovatno videti sabotažu ili dronove kako lete negde drugde. Sve ovo vidim iz evropske perspektive i postoji samo jedna zemlja koja želi da nas ugrozi, a to je Rusija. Kada danas pogledam Evropu, mislim da prolazimo kroz najtežu i najopasniju situaciju od kraja Drugog svetskog rata“, rekla je premijerka Frederiksen.

Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, kaže da Rusija neće uspeti da seje strah unutar Unije i da ne može da zastraši njene građane. „Ako se svi složimo da je Ukrajina naša prva linija odbrane, moramo pojačati vojnu podršku ovoj zemlji. Zato danas Ukrajini dodeljujemo četiri milijarde evra; dve milijarde evra od toga biće uložene u dronove. I moramo pojačati pritisak na Rusiju. Zato sam predložila da se zamrznuta ruska imovina u Evropi iskoristi za obezbeđivanje beskamatnog kredita Ukrajini. Ne konfiskujemo imovinu, već preuzimamo gotovinska salda kako bismo obezbedili ovaj kredit. Ukrajina mora da vrati ovaj kredit, ako joj Rusija ponudi nadoknadu za nastalu štetu, a to je zato što počinilac mora biti pozvan na odgovornost“, kaže predsednica Izvršnog odbora Zajednice.

I šefica evropske diplomatije, Kaja Kalas, insistirala je na potrebi da se konfiskovana ruska imovina koristi za finansiranje ratne reparacije koja će na kraju biti isplaćena Ukrajini, jer će u suprotnom teret pasti na pleća evropskih poreskih obveznika.