Zimski Evrobarometar
Sa velikim sukobom na istočnoj granici zemlje, koji izaziva jezu čak i u udaljenijim evropskim državama i nameće hitne mere po pitanju kontinentalne bezbednosti, i sa Amerikom koja je sve manje vezana za svoje prirodne saveznike preko Atlantika, Rumuni su, kao i uvek, iznenađujući.
Marija Nenadić-Zurka и Ştefan Stoica, 25.03.2025, 12:30
Sa velikim sukobom na istočnoj granici zemlje, koji izaziva jezu čak i u udaljenijim evropskim državama i nameće hitne mere po pitanju kontinentalne bezbednosti, i sa Amerikom koja je sve manje vezana za svoje prirodne saveznike preko Atlantika, Rumuni su, kao i uvek, iznenađujući. Tako bi, prema najnovijem Evrobarometru, samo 47% njih želelo da Evropska unija preuzme značajniju ulogu u njihovoj zaštiti od globalnih kriza i bezbednosnih rizika, 19 procentnih poena manje od evropskog proseka. Upitani o tome da Evropska unija preuzima važniju ulogu u njihovoj zaštiti, još 26% intervjuisanih Rumuna je reklo da bi blok trebalo da igra manje važnu ulogu, u poređenju sa prosekom Evropske unije od 10%, a 24% je reklo da bi trebalo da ostane ista.
Rumunija je pretposlednja na rang listi Evropske unije sa ove tačke gledišta, a Poljska na poslednjem mestu. Na suprotnom kraju je Švedska, gde 87% građana smatra da bi Evropska unija trebalo da preuzme značajniju ulogu u njihovoj odbrani, a slede Finska, Holandija (po 84%) i Kipar (83%). Štaviše, samo 34% Rumuna veruje da će Evropska unija igrati važniju ulogu u svetu u narednim godinama, u poređenju sa 44% na nivou Evropske unije. Na pitanje na koje oblasti Unija treba da usmeri pažnju da bi konsolidovala svoju poziciju u svetu, Rumuni su odgovorili pre svega na bezbednost hrane i poljoprivredu, odbranu i bezbednost, konkurentnost, ekonomiju i industriju. Na nivou Evropske unije, odbrana i bezbednost su na prvom mestu. S druge strane, Rumuni su takođe na poslednjem mestu u Evropskoj uniji kada je u pitanju želja za povećanjem solidarnosti na nivou unije u aktuelnom geopolitičkom kontekstu.
Na pitanje da li države članice treba da budu ujedinjenije kako bi se suočile sa aktuelnim globalnim izazovima, 75% Rumuna je odgovorilo potvrdno, a Češka, Poljska i Estonija su odmah iza Rumunije. Na suprotnom polu su Malta, Danska, Luksemburg i Kipar sa preko 95%. Što se tiče tema o kojima bi želeli da budu prioritetne u Evropskom parlamentu, to su inflacija, rast cena i troškova života, podrška privredi i otvaranje novih radnih mesta, borba protiv siromaštva i socijalne isključenosti. Odbrana i bezbednost Evropske unije su tek na šestom mestu. Na nivou unije, međutim, odbrana i bezbednost bloka zajednice su na drugom mestu, uz borbu protiv siromaštva i socijalne isključenosti.
Slika Evropske unije generalno je „potpuno pozitivna“ za 51% Rumuna, 16. mesto u Evropskoj uniji, a „potpuno negativna“ za 13%, s obzirom da je prosek Evropske unije 50% u prvom poglavlju i 15% u drugom. Kao i prošle godine, 70% rumunskih građana koji su učestvovali u istraživanju smatra da je Rumunija imala koristi od članstva u Evropskoj uniji, uglavnom zbog novih mogućnosti zapošljavanja. Istraživanje je sprovedeno od 9. januara do 4. februara u svih 27 država članica.
