Budućnost odnosa Bukurešta i Kišinjeva
Povodom obeležavanja 100 godina od Ujedinjenja Basarabije sa Rumunijom, dvodomni rumunski parlament organizovao je u utorak svećanu sednicu i usvojio deklaraciju. U pomenutoj deklaraciji se izmedju ostalog naglašava da parlament smatra legitimnom želju državljana Republike Moldavije, koji podržavaju ujedinjenje sa Rumunijom, kao logično nastavljanje razvojnog procesa i afirmacije rumunske nacije. Rumunija i njeni državljani su uvek spremni da izlaze u susret svakom ovakvom pokušaju ove vrste Moldavije, kao izraz njihove suverene želje.
Roxana Vasile, 28.03.2018, 12:00
Povodom obeležavanja 100 godina od Ujedinjenja Basarabije sa Rumunijom, dvodomni rumunski parlament organizovao je u utorak svećanu sednicu i usvojio deklaraciju. U pomenutoj deklaraciji se izmedju ostalog naglašava da parlament smatra legitimnom želju državljana Republike Moldavije, koji podržavaju ujedinjenje sa Rumunijom, kao logično nastavljanje razvojnog procesa i afirmacije rumunske nacije. Rumunija i njeni državljani su uvek spremni da izlaze u susret svakom ovakvom pokušaju ove vrste Moldavije, kao izraz njihove suverene želje.
Basarabija, pokrajina sa većinskim rumunskim življem, koja je 100 godina bila pod ruskom okupacijom, ujedinila se sa matičnom zemljom Rumunijom 1918. godine. Sovjetski savez je ponovo aneksirao ovu pokrajinu nakon ultimatuma 1940. godine i na delu teritorije formirana je sadašnja Republika Moldavija. Tokom svetskog perioda rumunski identitet je izopačen izmišljajući moldavski jezik i identitet.
Da bi obeležila svoju teritoriju, 1992. godine Moskva je vojno podržala proruske separatiste iz Pridnjestrovlja. Prilikom izbora vodila se žestoka borba izmedju političara koji se zalažu za evropsku integraciju i pristalica republike koja treba da se vrati na rusku orbitu. Da situacija nije jednostavna a ujedinjenje sa Rumunijom pitanje vremena, kaže direktor Instituta političkih nauka i medjunarodnih odnosa Rumunske akademije Dan Dungaču: «Ako će nekada državljani Republike Moldavije želeti da se ujedine sa Rumunijom učiniće ovo u skladu sa medjunarodnim zakonima, sa završnim aktom iz Helsinkija koji predvidja nepovredivost granica, ali i legitimitet čina po želji obeju strana. Ruka je pružena. Druga je, medjutim, atmosfera u Kišinjevu gde su vizije na zvaničnom nivou različite. Zvaničnici iz Moldavije došli su sa porukom da ih pre svega interesuje reintegracija Republike, odnosno pridnjestrovske zone, jer žele da se spreči ponavljanje 1992. godine. I ako će se nekad postaviti pitanje odnosa sa Rumunijom ovo se treba rešiti na referendumu. Drugim rečima, neophodan je referendum u Republici Moldaviji na koji će se državljani ove zemlje izjasniti.»
Do eventualnog ujedinjenja, političari u Bukureštu ubedjeni su da su od velike važnosti produbljavanje specijalnih veza izmedju Rumunije i Republike Moldavije i podržavanje evropskog i severoatlantskog puta ove male istočno-evropske države, najsiromašnije zemlje starog kontinenta. Podrška Rumunije je od izuzetnog značaja u vreme kada je moldavsko društvo podeljeno, a ruska propaganda veoma agresivna.
