Dan Rumuna u rasejanju
Još od kraja 19. veka, kada je afirmisanje nacionalnog identiteta ideološki dominiralo Evropom, u istoriografiji epohe je Rumunija definisana kao «zemlja okružena Rumunima». 150 godina kasnije, situacija nije suštinski različita, s obzirom da je više od 2 i po miliona sunarodnika u Republici Moldaviji i skoro pola miliona u Ukrajini, na rumunskim istočnim teritorijama koje je za vreme Staljina pripojila Moskva, usled ultimatuma. Prema nezvaničnim podacima, koji nisu uvek slični državnim popisima stanovništva, više desetina hiljada naših sunarodnika živi u susednim zemljama, odnosno u Srbiji, Bugarskoj i Madjarskoj. Na Balkanu ima Arumuna, Meglenorumuna i Istrorumuna, o kojima lingivisti kažu da govore u dijalektima rumunskog jezika.
Bogdan Matei, 29.05.2017, 13:13
Još od kraja 19. veka, kada je afirmisanje nacionalnog identiteta ideološki dominiralo Evropom, u istoriografiji epohe je Rumunija definisana kao «zemlja okružena Rumunima». 150 godina kasnije, situacija nije suštinski različita, s obzirom da je više od 2 i po miliona sunarodnika u Republici Moldaviji i skoro pola miliona u Ukrajini, na rumunskim istočnim teritorijama koje je za vreme Staljina pripojila Moskva, usled ultimatuma. Prema nezvaničnim podacima, koji nisu uvek slični državnim popisima stanovništva, više desetina hiljada naših sunarodnika živi u susednim zemljama, odnosno u Srbiji, Bugarskoj i Madjarskoj. Na Balkanu ima Arumuna, Meglenorumuna i Istrorumuna, o kojima lingivisti kažu da govore u dijalektima rumunskog jezika.
Sem ovih istorijskih zajednica starih otprilike dve hiljade godina, postoji sve brojnija rumunska dijaspora, od Kanade i Sijedinjenih Američkih Država do Španije i Italije. Ovi, bilo da je reč o bivšim progonjenim antikomunističkim borcima ili o mladim osobama koje su domovinu napustile posebno u poslednjoj deceniji u potrazi za boljim poslom i životom, u dijaspori danas ima gotovo četiri miliona Rumuna.
Od 2015. godine, zvanični Bukurešt je odlučio da za naše sunarodnike proglasi Dan Rumuna u rasejanju, koji je obeležen u poslednjoj nedelji maja meseca. Rumuni širom sveta treba da se uzajamno podržavaju i da učestvuju u donošenju odluka koje utiču na njihov život- ocenio je predsednik Klaus Johanis u poruci upućenoj ovom prilikom. On kaže da najbolji način na koji država im može priznati doprinos je da se stavi u njihovu službu. Šef države podseća da su zabeleženi dotični pomaci pružanjem onlajn konzularnih usluga, pojednostavljenjem procesa priznavanja diploma, podržavanjem povratka u domovinu posredstvom preduzetništva, ali priznaje da ima još puno da se radi.
Ministarka za Rumune u rasejanju u vladi u Bukureštu, Andreja Pastarnak, tvrdi da postojanje škola sa predavanjem na rumunskom jeziku i njihovo opremanje didaktičkim materijalima ili poboljšanje fonda rumunske knjige su od suštinskog značaja za očuvanje lingvističkog identiteta.
Ministar prosvete, Pavel Nastase, upozorava, medjutim, u poslednjem periodu da se zbog svetske ekonomske krize sve više porodica vratilo u Rumuniju i naišlo na probleme integracije dece rodjene i odrasle u inostranstvu. On je istakao da Bukurešt, uz finansiranje iz državnog budžeta, stavi na raspolaganje Rumuna iz dijaspore 5.879 mesta u visokoobrazovnom sistemu i 1.800 mesta u preduniverzitetskom obrazovanju. Istovremeno, podstican je razvoj partnerstava izmedju visokoobrazovnih institucija u Rumuniji i zemljama u kojima žive kompaktne rumunske zajednice, kao i razvoj lektorata rumunskog jezika u inostranstvu.
