Deca pogođena Kovidom-19 (19.03.2021)
Mihai Pelin, 19.03.2021, 13:01
Od početka pandemije, pre više od godinu dana, više od 120 miliona ljudi širom sveta zaraženo je novim koronavirusom. Kao što se i očekivalo, virus se polako širio među decom. Iako se čini da su najmanje pogođeni infekcijom, virus SARS-KoV-2 može ugroziti mališane koji već pate od niza bolesti, s obzirom na to da je njihov imunitet vrlo nizak. Dakle, postoji rizik od razvoja teških simptoma ili komplikacija bolesti. U ovim uslovima, zabrinutost lekara je pojačana u Rumuniji, gde sve više dece u bolnicu stiže sa Kovidom-19. Dečja klinička bolnica „Viktor Gomoju“ u Bukureštu radi punim kapacitetom, navodi direktorka ustaove Dijana Jonesku (TRACK): Imamo sedam odobrenih kreveta, sedam zauzetih kreveta, plus tampon zone u svakom odeljenju, koji su puni dece o kojoj se sumnja da su zaražena a čeka se rezultat testa. Neki su pozitivni, čak i u tampon-zonama i čekamo da im nađemo mesto u našem odeljenju ili da ih transferišemo. Blaži slučajevi ili slučajevi koji su počeli lečenje već 48 sati ii stabilizovani su vraćaju se kući. U odeljenju podrške za Kovid ostaju samo srednji ili teži slučajevi, dok se blaži slučajevi mogu lečiti kod kuće. Medjutim, u porastu je broj umerenih slučajeva. “
Dijana Jonesku naglašava da je izuzetno važno obavestiti porodičnog lekara čim dete ima prvi znak infekcije, odnosno respiratorne ili probavne probleme. Decu sa simptomima takođe treba testirati na koronavirus što je pre moguće. Zaražena deca su imala groznicu, kašalj, bol u stomaku, glavobolju ili upalu grla u vreme postavljanja dijagnoze. Međutim, oni takođe mogu predstavljati umor, bolove u mišićima i, u težim slučajevima, upalu pluća i akutne respiratorne probleme. Kovid-19 može brzo promeniti život dece. Poremećaji koji pogađaju porodice, prijateljstva, svakodnevnu rutinu i širu zajednicu mogu imati negativne posledice po njihovo stanje, razvoj i zaštitu. Istovremeno, mere karantina i izolacije u kući, zatvaranje škola i ograničenja putovanja poremete njihovu rutinu i socijalnu podršku, a za roditelje to je dodatni stres, jer moraju da pronađu druge mogućnosti da bi brinuli o deci. Studije pokazuju da deca svih starosnih grupa snažno osećaju anksioznost, stres i nesigurnost i mogu je učiniti vulnerabilnijom na nasilje i psihološke poremećaje. Iako imaju svoje mehanizme za rešavanje emocija, mališani sada više nego ikada moraju da osećaju da ih roditelji vole i podržavaju, jer oni im pružaju osećaj sigurnosti i zaštite.
