Dodaci na osnovnu zaradu za zaposlene u zdravstvu (30.03.2018)
Rumunija se već mnogo godina suočava sa masovnim egzodusom medicinskog osoblja koje se upućuje ka inostranstvu, privučeni, očigledno, većim platama, ali i funkcionalnim sanitarnim sistemima i modernom medicinskom infrastrukturom kao što su sistemi u Francuskoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji. Za Rumuniju, posledice ovih odlazaka su loše i pogoršavaju probleme sanitarnog sistema, a brojne bolnice se suočavaju, pored nedovoljnog finansiranja, i sa nedostatkom osoblja. Prema jednoj studiji objavljenoj krajem prošle godine koju je načinila Rumunska Asocijacija za Promovisanje Zdravstva, oko 15. 700 rumunskih lekara radi u inostranstvu. Država pokušava da preduzme mere da bi ubedila medicinski kadar da ostane u zemlji, ali, iako su plate porasle, one ne dostižu zapadne standarde.
Leyla Cheamil, 30.03.2018, 12:40
Rumunija se već mnogo godina suočava sa masovnim egzodusom medicinskog osoblja koje se upućuje ka inostranstvu, privučeni, očigledno, većim platama, ali i funkcionalnim sanitarnim sistemima i modernom medicinskom infrastrukturom kao što su sistemi u Francuskoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji. Za Rumuniju, posledice ovih odlazaka su loše i pogoršavaju probleme sanitarnog sistema, a brojne bolnice se suočavaju, pored nedovoljnog finansiranja, i sa nedostatkom osoblja. Prema jednoj studiji objavljenoj krajem prošle godine koju je načinila Rumunska Asocijacija za Promovisanje Zdravstva, oko 15. 700 rumunskih lekara radi u inostranstvu. Država pokušava da preduzme mere da bi ubedila medicinski kadar da ostane u zemlji, ali, iako su plate porasle, one ne dostižu zapadne standarde.
Ovih dana, zaposleni u sanitarnom sistemu su protestvovali, tražeći povećanje plata za ceo personal iz zdravstva i socijalne pomoći, kao i za odustajanje od ograničavanja dodataka na osnovnu zaradu. Sindikat takođe tvrdi da se povećanje plata primenjuje delimično određenim kategorijama zaposlenih, a Zakon o platama, koji ograničava dodatke u zdravstvenom sistemu na 30%, čini propis o dodacima neprimenljivim.
U četvrtak Vlada je usvojila odluku po pitanju okvirne uredbe koja određuje radna mesta, kategorije personala i konkretno povišenje dodataka prema uslovima za rad u okviru sanitarnog sistema i socijalne pomoći. Prema portparolu Neluu Barbuu, mesta sa opasnim uslovima rada imaće dodatke od 15% do 25% od bruto zarade, radna mesta sa izuzetno opasnim uslovima — od 35% do 85%, a na radnim mestima sa teškim uslovima – od 10% do 15%. Istovremeno, personal koji odvija svoju aktivnost sa radioaktivnim izvorima ili generatorima radijacije u opasnim uslovima rada dobija dodatak do 30%, osoblje koje odvija svoju aktivnost u specifičnim zdravstvenim ustanovama dobiće dodatak od 10% do 15%, a zaposleni koji rade u zdravstvenim ustanovama u izolovanim mestima — do 20%. Istovremeno, osoblje koje je zaposleno u ustanovama za socijalnu pomoć, bilo da u njima postoji smeštaj ili ne, dobiće dodatke od 7,5% do 75%. Veće dodatke će dobiti oni koji rade u veoma opasnim uslovima rada, kao što su zaposleni u laboratorijama u kojima su testirane bolesti kao što je SIDA ili oni koji rade sa pacijentima obolelim od tuberkuloze.
