Dojna Kornja – nestanak jednog simbola
Preminula je u 88. godini života od užasne bolesti profesorica, pisac, prevodilac, borac za demokratiju Dojna Kornja, jedna od najvažnijih rumunskih ličnosti koje su se borile protiv komunističke diktature. Dojna Kornja je rođena 30. maja 1929. godine u Brašovu (u centru Rumunije), u grko-katoličkoj porodici. Bila je obrazovana u duhu religijskih i moralnih vrednosti, ali i u duhu opozicije prema mađarskoj vlasti koja je upravljala jednim delom Transilvanije, tokom drugog svetskog rata, ali i prema posleratnom komunizmu, koji je dosao na vlast uz pomoć sovjetskih okupatorskih trupa.
Bogdan Matei, 04.05.2018, 12:15
Preminula je u 88. godini života od užasne bolesti profesorica, pisac, prevodilac, borac za demokratiju Dojna Kornja, jedna od najvažnijih rumunskih ličnosti koje su se borile protiv komunističke diktature. Dojna Kornja je rođena 30. maja 1929. godine u Brašovu (u centru Rumunije), u grko-katoličkoj porodici. Bila je obrazovana u duhu religijskih i moralnih vrednosti, ali i u duhu opozicije prema mađarskoj vlasti koja je upravljala jednim delom Transilvanije, tokom drugog svetskog rata, ali i prema posleratnom komunizmu, koji je dosao na vlast uz pomoć sovjetskih okupatorskih trupa.
Profesorica na katedri za francuski jezik na Univerzitetu Babeš-Boljaj iz Kluža, Dojna Kornja je postala slavna zbog svoje javne kritike na adresu režima Nikolaja Čaušeskua. Njena otvorena pisma, koja su osuđivala apsurd i užase diktature, bila su puštana u eter, još od 1982. godine, od strane zapadnih radio stanica. Ova pisma su budila nadu Rumunima i izazvala bes komunističke vlasti.
Uz njenog sina, Leontina Juhasa, delila je 1987. godine manifeste solidarnosti sa pobunjenim radnicima iz Brašova, a oboje su tada bili uhapšeni. Dojna Kornja je bila otpuštena sa Univerziteta, brutalno ispitivana, smeštena u kućni pritvor i maltretirana od strane političke komunističke policije, Sekuritate. Tokom revolucije u decembru 1989. godine, stanovnici Kluža koji su izašli na ulice pokazali su joj zahvalnost skandirajući njeno ime i rasterujući policiju Sekuritate koja je stalno nadgledala njen stan.
Dojna Kornja, iz jednog snimka iz fonoteke Radija Rumunije (TRAK): Ne znam da li 21. decembar ima veze sa mnom. Sa mnom ima veze duhovno stanje u zemlji. Uradila sam ono što su i drugi uradili. Prvo je na ulicu izašao moj sin, tamo gde se pucalo, i pored njega jedan je bio pogođen, a sin se vratio kući i rekao mi je: pokolj, pokolj! Dve reči, on je bio uplašen i mene je bilo strah kad sam izašla. Kažem iskreno“.
Kooptirana u nove strukture vlasti, u Front Nacionalnog Spasa (FSN), o kojem se može reči da je bio toksična mešavina pravih revolucionara i drugorazrednih komunista, Dojna Kornja se brzo usprotivila načinu na koji su ovi upravljali državom i postala je oštar kritičar novog predsednika levice, bivšeg Čaušeskuovog ministra, Jona Ilijeskua. Bila je među osnivačima Demokratskog Foruma Antitotalitarizma iz Rumunije, Grupe za Socijalni Dijalog (GDS), Gradjanske Alijanse i Kulturne Fondacije Memorija, a sve ove grupe su promovisale, devedesetih godina, demokratizaciju Rumunije i njenu evropsku i evroatlantsku integraciju.
Bila je veoma bliska lideru demo-hrišćanske stranke Kornelijuu Koposuu, i on simbol antikomunističkog otpora, koji je preživeo 17 godina političkog zatvora a da nije odustao od svojih ubeđenja. Papa Jovan Pavle II joj je dodelio Orden Sveti Grigorje Veliki“, a Kralj Mihaj I joj je dodelio Krst Kraljevske Kuće Rumunije. Primila je i Orden Zvezda Rumunije“ i Orden Legije Časti od strane Francuske.
