Efekti apresijacije dolara (23.09.2022)
Američki dolar je dostigao najvišu kotaciju u istoriji, u odnosu na rumunski lej, prešavši psihološki prag od 5 leja. Američka valuta je u četvrtak bila skuplja od evropske, a jedan evro je zvanično kotiran na 4,94 leja. Kurs koji prikazuje Narodna banka Rumunije (BNR) je pokazatelj više faktora, od međunarodnog političkog konteksta do nivoa poverenja na međunarodnim tržištima. Treba, međutim, napomenuti da Centralna banka u Bukureštu obračunava kurs dolar-lej prema međunarodnim kotacijama evro – dolar, kao i u slučaju drugih valuta, a jedinstvena evropska valuta je gubila u odnosu na američki dolar jer investitori strahuju da bi privreda Evropske unije mogla da strada zbog rata u Ukrajini. Turbulencije na tržištu valuta su porasle nakon najave ruskog predsednika Vladimira Putina vezane za delimičnu mobilizaciju rezervista, čime se otvara put za veliku eskalaciju sukoba. Rat traje već sedam meseci, a Moskva gubi tlo pod nogama na bojnom polju. Tradicionalno, američki dolar se smatra sigurnom valutom od strane investitora, koji imaju više poverenja u otpornost američke privrede. Štaviše, američke Federalne rezerve, odnosno Centralna banka Sjedinjenih Američkih Država, ima agresivniji program povećanja kamatnih stopa od Evropske centralne banke u borbi protiv inflacije koja je dostigla alarmantne stope. Povećanje dolara iznad praga od 5 leja donosi neočekivani dobitak onima koji su svoju u[te]evinu čuvali u dolarima, kao i kompanijama koje izvoze u SAD ili druge zemlje gde se mnoge transakcije vrše u dolarima. S druge strane, povećanje kursa lej/dolar poskupljuje uvoz Rumunije u dolarima, produbljuje trgovinski deficit i deficit tekućeg računa i donosi uvezenu inflaciju. Porast kursa pogađa i kompanije sa kreditima u dolarima. U zemlji će se efekti posebno osetiti u oblasti uvoza sirovina, uključujući i naftu, a najverovatnije kasnije će se odraziti i u cenama goriva na pumpi, čak i ako su nedavno najavljena mala smanjenja, posebno za benzin, kao efekat činjenice da je nafta na međunarodnim tržištima nešto jeftinija. Biće i pritiska na cene uvoza iz niza zemalja van Evropske unije, prevashodno iz Sjedinjenih Američkih Država, posebno kada je reč o vozilima ili električnoj opremi. Apresijacija dolara utiče i na putovanja i odmor u određenim zemljama, uključujući destinacije koje preferiraju Rumuni, kao što su Egipat i Turska. U oblasti makroekonomskih pokazatelja, apresijacija dolara će se videti u povećanju troškova državnih zajmova u američkoj valuti, ali i u ponderisanju spoljnog duga u bruto domaćem proizvodu.
Mihai Pelin, 23.09.2022, 12:00
Američki dolar je dostigao najvišu kotaciju u istoriji, u odnosu na rumunski lej, prešavši psihološki prag od 5 leja. Američka valuta je u četvrtak bila skuplja od evropske, a jedan evro je zvanično kotiran na 4,94 leja. Kurs koji prikazuje Narodna banka Rumunije (BNR) je pokazatelj više faktora, od međunarodnog političkog konteksta do nivoa poverenja na međunarodnim tržištima. Treba, međutim, napomenuti da Centralna banka u Bukureštu obračunava kurs dolar-lej prema međunarodnim kotacijama evro – dolar, kao i u slučaju drugih valuta, a jedinstvena evropska valuta je gubila u odnosu na američki dolar jer investitori strahuju da bi privreda Evropske unije mogla da strada zbog rata u Ukrajini. Turbulencije na tržištu valuta su porasle nakon najave ruskog predsednika Vladimira Putina vezane za delimičnu mobilizaciju rezervista, čime se otvara put za veliku eskalaciju sukoba. Rat traje već sedam meseci, a Moskva gubi tlo pod nogama na bojnom polju. Tradicionalno, američki dolar se smatra sigurnom valutom od strane investitora, koji imaju više poverenja u otpornost američke privrede. Štaviše, američke Federalne rezerve, odnosno Centralna banka Sjedinjenih Američkih Država, ima agresivniji program povećanja kamatnih stopa od Evropske centralne banke u borbi protiv inflacije koja je dostigla alarmantne stope. Povećanje dolara iznad praga od 5 leja donosi neočekivani dobitak onima koji su svoju u[te]evinu čuvali u dolarima, kao i kompanijama koje izvoze u SAD ili druge zemlje gde se mnoge transakcije vrše u dolarima. S druge strane, povećanje kursa lej/dolar poskupljuje uvoz Rumunije u dolarima, produbljuje trgovinski deficit i deficit tekućeg računa i donosi uvezenu inflaciju. Porast kursa pogađa i kompanije sa kreditima u dolarima. U zemlji će se efekti posebno osetiti u oblasti uvoza sirovina, uključujući i naftu, a najverovatnije kasnije će se odraziti i u cenama goriva na pumpi, čak i ako su nedavno najavljena mala smanjenja, posebno za benzin, kao efekat činjenice da je nafta na međunarodnim tržištima nešto jeftinija. Biće i pritiska na cene uvoza iz niza zemalja van Evropske unije, prevashodno iz Sjedinjenih Američkih Država, posebno kada je reč o vozilima ili električnoj opremi. Apresijacija dolara utiče i na putovanja i odmor u određenim zemljama, uključujući destinacije koje preferiraju Rumuni, kao što su Egipat i Turska. U oblasti makroekonomskih pokazatelja, apresijacija dolara će se videti u povećanju troškova državnih zajmova u američkoj valuti, ali i u ponderisanju spoljnog duga u bruto domaćem proizvodu.
