Ekonomija u viziji Rumunske nacionalne banke(21.09.2016)
. On je ovo ocenio na godišnjem Ekonomskom forumu za srednju i istočnu Evropu u organizaciji časopisa Forbs iz Bukurešta. Ovim povodom, Isaresku je zahtevao ubrzanje procesa apsorpcije evropskih fondova što će imati posledice i na potsticanje strukturnih reformi. Guverner Rumunske nacionalne banke je dodao da je veoma važna konsolidacija makroekonomske ravnoteže. Takođe, veruje Mugur Isaresku investicije u infrastrukturu u sistem obrazovanja moraju da ostanu prioritet, jer ove investicije doprinose rastu produktivnosti rada, koji je od vitalnog znaćaja za poboljšanje životnog standarda rumuna. Isaresku procenjuje da:
Leyla Cheamil, 21.09.2016, 16:23
. On je ovo ocenio na godišnjem Ekonomskom forumu za srednju i istočnu Evropu u organizaciji časopisa Forbs iz Bukurešta. Ovim povodom, Isaresku je zahtevao ubrzanje procesa apsorpcije evropskih fondova što će imati posledice i na potsticanje strukturnih reformi. Guverner Rumunske nacionalne banke je dodao da je veoma važna konsolidacija makroekonomske ravnoteže. Takođe, veruje Mugur Isaresku investicije u infrastrukturu u sistem obrazovanja moraju da ostanu prioritet, jer ove investicije doprinose rastu produktivnosti rada, koji je od vitalnog znaćaja za poboljšanje životnog standarda rumuna. Isaresku procenjuje da:
,,Može se postići brži ritam ekonomskog rasta. Želim da budem jasan u ovom pravcu. Neverujem da se Rumunija mora zaustaviti na 3-4%, ali da bi bio održiv i ne bi stvorio probleme, ovaj veći ritam treba da se postigne akcijom na faktore koji vode rastu potencijala ekonomije za brži rast. Pošto je potencijal rasta rumunske ekonomije pogođen kašnjenjem poboljšanja stanja javnih investicija i primene strukturnih reformi, treba da se prioritetno dejstvuje za odstranjenje problema koji sprećavaju realizaciju brzog progresa u ove 2 oblasti. “<
><
>
Najnovija studija Nacionalnog instituta za statistiku pokazuje da je siromaštvo jedan od velikih problema sa kojem se suočavaju mnogi rumuni. Istraživanje pokazuje ćinjenicu da skoro polovina njih teško pokrivaju svakodnevne životne troškove. Za njihovu realizaciju razmatrano je stanje od 2015 godine kada više od 32% porodice nisu mogle da pokriju mesećne troškove za rate, račune za usluge i komunalije. Više od 13% domaćinstva nije imalo novaca za grejanje, a više od 69% nije moglo da plati za nedelju dana odmora. Sociolog Kodrin Skutaru iz Nacionalnog instituta za kvalitet života obrazlaže:
,, Nažalost ima uticaja na teško ekonomsko ili socijalno stanje i za kategorije koje su platile socialna osiguranja duže vremena i na kraju primaju nazad manje novca što im ne dozvoljava da imaju životni standard kojeg javnost smatra pristojnim. Životni standard nemože se radikalno menjati od jedne do druge godine. Ekonomski rast se oseća za nekoliko godina i to dosta skromno u životnom standardu rumuna. “<
.<
>
Prema izveštaju Nacionalnog instituta za statistiku najveće ekonomske probleme imaju porodice kojima rukovode žene, osobe starije od 65 godina I porodice sa više od 2 dece.
