Ekonomski rast se nastavlja
Vek iskrenosti. Izgubljena sećanja na rumunsku ekonomiju: 1918-2018“. Ovo je naziv rada kojim je koordinisao zamenik guvernera Narodne Banke Rumunije (BNR), Liviju Vojnea. Prema ovom radu, u poslednjih sto godina, Rumunija je imala 18 epizoda ekonomskog rasta i isto toliko recesija, prosečno trajanje rasta budući od 15 tromesečja, a prosečno trajanje recesija je 7 tromesečja. U istom periodu, Bruto Domaći Proizvod po glavi stanovnika porastao je 26 puta. Godišnji prosek ekonomskog rasta je bio od 3,3%, ali je razvoj imao visoki nivo nestabilnosti, nastajao je u nejednakim skokovima, a razlike između različitih socijalnih kategorija su bile prilično velike. Sa više informacija, Liviju Vojnea: U odnosu na 1918. godinu, kad smo imali 10% od Bruto Domaćeg Proizvoda po glavi stanovnika Sjedinjenih Američkih Država — i tad i sad oni su merilo — danas imamo 41% i ovo je ekonomski rast. Bilo da ga vidimo ili ne, ovo je rast. I treba ga pomenuti. To ne znači da nemamo još posla. 60% u odnosu na srednju vrednost Evropske Unije je još uvek nedovoljno da bismo, na primer, bili jednaki partneri u evro zoni, ali mi smo krenuli od 30%“
Roxana Vasile, 14.12.2018, 17:26
Vek iskrenosti. Izgubljena sećanja na rumunsku ekonomiju: 1918-2018“. Ovo je naziv rada kojim je koordinisao zamenik guvernera Narodne Banke Rumunije (BNR), Liviju Vojnea. Prema ovom radu, u poslednjih sto godina, Rumunija je imala 18 epizoda ekonomskog rasta i isto toliko recesija, prosečno trajanje rasta budući od 15 tromesečja, a prosečno trajanje recesija je 7 tromesečja. U istom periodu, Bruto Domaći Proizvod po glavi stanovnika porastao je 26 puta. Godišnji prosek ekonomskog rasta je bio od 3,3%, ali je razvoj imao visoki nivo nestabilnosti, nastajao je u nejednakim skokovima, a razlike između različitih socijalnih kategorija su bile prilično velike. Sa više informacija, Liviju Vojnea: U odnosu na 1918. godinu, kad smo imali 10% od Bruto Domaćeg Proizvoda po glavi stanovnika Sjedinjenih Američkih Država — i tad i sad oni su merilo — danas imamo 41% i ovo je ekonomski rast. Bilo da ga vidimo ili ne, ovo je rast. I treba ga pomenuti. To ne znači da nemamo još posla. 60% u odnosu na srednju vrednost Evropske Unije je još uvek nedovoljno da bismo, na primer, bili jednaki partneri u evro zoni, ali mi smo krenuli od 30%“
U ovom širokom kontekstu koji su opisali stručnjaci iz Narodne Banke, premijerka Rumunije, Viorika Dančila čestitala je sama sebi u četvrtak na tome što ekonomija Rumunije nastavlja da raste, precizirajući da u trećem tromesečju ove godine porast je bio za 1,9% veći u odnosu na prethodno tromesečje. Prema premijerki, ovo jasno proizilazi iz podataka koje je skoro objavio Nacionalni Institut za Statistiku, kao i Eurostat. Viorika Dančila: U trećem tromesečju 2018. godine Rumunija je imala drugi po veličini tromesečni ekonomski rast u Evropskoj Uniji. U prvih devet meseci ove godine, u Rumuniji je zabeležen dodatni Bruto Domaći Proizvod u vrednosti od skoro 14 milijardi evra, u odnosu na oko 13 milijardi evra u istom periodu 2017. godine i samo 7,7 milijardi evra u prvih devet meseci iz 2016. godine“.
Viorika Dančila je istakla da više od polovine ovog rasta potiče iz industrije i poljoprivrede, što ukazuje na to da je rast održiv. Pored toga, porast izvoza od 10% u poslednjih deset meseci pokazuje da rumunska ekonomija poboljšava i svoju kompetitivnost, osvajajući nova spoljna tržišta. Čak i tako — a po najmanje guverneri — ne smeju se opiti uspehom! Zvaničnici Narodne Banke Rumunije su prvi koji trebaju da upozore ili da opomenu političke zvaničnike da nastave u istom pravcu. To je i uradio guverner Narodne Banke Mugur Isarseku: Treba nam pameti da mudro pogledamo u prošlost, da pokušamo da vidimo gde se nalazimo, gde želimo da stignemo, šta imamo da radimo i šta možemo poneti sa nama u budućnost, nakon što, naravno, ispravno ocenimo šta je bilo vredno u našoj prošlosti.“
U izveštaju Narodne Banke Rumunije o ekonomskoj stabilnosti za 2018. godinu prikazani su, u poglavlju slabe tačke rumunske ekonomije“, niska disciplina plaćanja i demografski pad. Neki ekonomski analitičari ovome pridodaju i inflaciju i preveliko oslanjanje na potrošnju kad je reč o ekonomskom rastu.
