Evroparlamentarci traže ponovno uspostavljanje slobodnog kretanja
Ponovno otvaranje granica, iako se pandemija još nije završila, neophodno je, smatraju evroparlamentarci koji su u petak velikom većinom usvojili rezoluciju u kojoj je jasno izražen ovaj stav. Brz i koordiniran povratak u potpuno funkcionalnu zonu Šengen od presudnog je značaja za garantovanje slobode kretanja, jednog od glavnih dostignuća evropske integracije, kao i obezbeđivanje ekonomskog oporavka Unije nakon pandemije“, navodi se u evropskom dokumentu. Predstavnici takođe odbijaju svaku bilateralnu, nekoordinisanu akciju država članica Unije i ističu princip nediskriminacije u ponovnom otvaranju granica. Istovremeno, hitno se traži rasprava o planu oporavka za zonu Šengen, uključujući i mere za nepredviđene događaje u slučaju potencijalnog drugog talasa pandemije.
Corina Cristea, 22.06.2020, 12:20
Ponovno otvaranje granica, iako se pandemija još nije završila, neophodno je, smatraju evroparlamentarci koji su u petak velikom većinom usvojili rezoluciju u kojoj je jasno izražen ovaj stav. Brz i koordiniran povratak u potpuno funkcionalnu zonu Šengen od presudnog je značaja za garantovanje slobode kretanja, jednog od glavnih dostignuća evropske integracije, kao i obezbeđivanje ekonomskog oporavka Unije nakon pandemije“, navodi se u evropskom dokumentu. Predstavnici takođe odbijaju svaku bilateralnu, nekoordinisanu akciju država članica Unije i ističu princip nediskriminacije u ponovnom otvaranju granica. Istovremeno, hitno se traži rasprava o planu oporavka za zonu Šengen, uključujući i mere za nepredviđene događaje u slučaju potencijalnog drugog talasa pandemije.
Ovaj potez dolazi u kontekstu u kom su zemlje Unije počele da uklanjaju kontrole i restrikcije za putovanje uvedene na unutrašnjim granicama Evropske Unije, da bi se ograničilo širenje pandemije Kovid- a 19. Iako je dobra vest da se na unutrašnjim granicama ukida sve više i više restrikcija, način na koji je to učinjeno ostavlja mnogo toga poželjno, smatraju evroparlamentarci. Oni kažu da će bez povratka u potpuno funkcionalnu zonu Šengen nedostajati kamen temeljac, suštinski na putu oporavka, i podsećaju da su uzajamno poverenje i solidarnost centralne vrednosti Evropske Unije.
Za Bukurešt, Sofiju i Zagreb spomenuta rezolucija ima još veći značaj, jer njihovi evroposlanici traže od Saveta Evropske Unije i drugih država članica da preduzmu neophodne mere za prijem Bugarske, Rumunije i Hrvatske u Šengen. Apel evroparlamentaraca je u skladu sa apelom Komisije za građanske slobode, pravdu i unutrašnje poslove koji je upućen u Evropskom Parlamentu i u skladu je sa izjavom evropske komesarke za unutrašnje poslove, Ilve Džonson, koja je skoro predložila da ove tri zemlje pristupe Šengenu, kao mera ažuriranja i konsolidacije ove zone“.
Dugogodišnji kandidati za ovaj status, Rumunija i Bugarska su trebale da postanu članice Šengena još u martu 2011. godine. Evropski Parlament je u ovom smislu odavno dao zeleno svetlo, a ovaj stav je tokom vremena bio više puta potvrđen na najvišem nivou, kako na nivou Evropske Komisije, tako i u evropskom zakonodavnom telu. Međutim, ovaj pristup su sprečile zemlje kao što je Holandija, koja je uslovila pristup Rumunije Mehanizmom Saradnje i Provere za praćenje reformi pravosudja, iako su kriterijumi Šengenskog akija bili ispunjeni. Što se tiče Hrvatske, najmlađe članice Unije, ova država je primila od Evropske Komisije zeleno svetlo za pristup Šengenu u oktobru prošle godine. Konačna odluka zahteva jednoglasno glasanje svih država članica Evropske Unije u Savetu za Pravdu i Unutrašnje Poslove.
