Evropska koordinacija u ukrajinskoj krizi 09.03.2022
Vojna agresija Rusije na Ukrajinu navela je evropske države da pripreme i sprovode mere za upravljanje trenutnom situacijom izazvanom ovom krizom. S tim u vezi, u utorak je održan koordinacioni sastanak u formatu video konferencije sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom, na kome je prisustvovao i predsednik Rumunije Klaus Johanis.
Leyla Cheamil, 09.03.2022, 12:22
Vojna agresija Rusije na Ukrajinu navela je evropske države da pripreme i sprovode mere za upravljanje trenutnom situacijom izazvanom ovom krizom. S tim u vezi, u utorak je održan koordinacioni sastanak u formatu video konferencije sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom, na kome je prisustvovao i predsednik Rumunije Klaus Johanis.
Takodje, na video konferenciji u okviru priprema za neformalni sastanak Evropskog saveta, koji će se održati u četvrtak I petak učestvovali su premijer Holandije – Mark Rute, Grčke — Kirijakos Micotakis, Hrvatske — Andrej Plenković i Estonije — Kaja Kalas. Diskusije su bile usredsređene na napore upravljanja i podršci prilivu izbeglica i na mere humanitarne pomoći za Ukrajinu i Republiku Moldaviju (bivša sovjetska republika sa večinskim rumunofonskim stanovništvom) koja se suočava sa prilivom ukrajinskih izbeglica.
Istovremeno se razgovaralo o jačanju odbrambene dimenzije Evropske unije, energetskoj bezbednosti, sa akcentom na smanjenju zavisnosti, diversifikaciji snabdevanja i pronalaženju rešenja na evropskom nivou za povećane cene energije. Predsednik Klaus Johanis je predstavio mere koje je preduzela Rumunija u podršci susednoj Ukrajini. To uključuje odluku da bude domaćin/organizator logističkog centra za koordinaciju i prikupljanje međunarodne humanitarne pomoći Ukrajini i Republici Moldaviji, koji je već u funkciji.
Prvi humanitarni konvoj prema Ukrajini biće realizovan u toku narednih dana. Klaus Johanis je takođe istakao podršku Rumunije zahtevima Ukrajine, Republike Moldavije i Gruzije za pridruživanje Evropskoj uniji. Što se tiče energetske bezbednosti, predsednik Johanis je pomenuo srednjoročne i dugoročne mere koje bi trebalo da pomognu u zaustavljanju zavisnosti od Rusije i diversifikaciji snabdevanja energijom.
Šef države je istakao ulogu obezbeđivanja interkonekcije na nivou država članica i pomenuo, s tim u vezi, interkonektor između Grčke i Bugarske i korišćenje gasovoda BRUA. On je istakao važnost maksimalnog iskorištavanja potencijala tranzicionih goriva u obezbeđivanju energetske bezbednosti.
Klaus Johanis je govorio o rastu cena energije, situacija koja ostaje prioritetno pitanje u smislu uticaja na stanovništvo, ali i na privredu u celini i o neophodnosti da se identifikovanju rešenja na evropskom nivou za zaštitu potrošača. S druge strane, on je podržao potrebu za jačanjem sektora odbrane na evropskom nivou i najavio odluku Bukurešta o povećanju procenta BDP-a sa 2% na 2,5% za odbranu.
