Evropski mehanizam za oporavak i otpornost (11.02.2021)
Evropski parlament usvojio je Mehanizam za oporavakk i otpornost, koji je sistem grantova i pozajmica u ukupnoj vrednosti od 672,5 milijardi evra, čime će se finansirati nacionalne mere namenjene ublažavanju ekonomskih i socijalnih posledica pandemije Kovida-19. Ove bi mogle da stupe na snagu u drugoj polovini februara, a zemlje članice treba da izrade nacionalne planove za oporavak, na čijoj bazi će imati pristup evropskim fondovima. 13% ove svote je odmah dostupno, a 70% treba da bude ugovoreno do kraja iduće godine. Od suštinskog značaja je da pobedimo virus pomoću vakcina, ali imamo obavezu da pomažemo gradjanima, preduzećima i zajednicama da izadju iz ekonomske krize, naglasila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen.
Eugen Coroianu, 11.02.2021, 12:23
Evropski parlament usvojio je Mehanizam za oporavakk i otpornost, koji je sistem grantova i pozajmica u ukupnoj vrednosti od 672,5 milijardi evra, čime će se finansirati nacionalne mere namenjene ublažavanju ekonomskih i socijalnih posledica pandemije Kovida-19. Ove bi mogle da stupe na snagu u drugoj polovini februara, a zemlje članice treba da izrade nacionalne planove za oporavak, na čijoj bazi će imati pristup evropskim fondovima. 13% ove svote je odmah dostupno, a 70% treba da bude ugovoreno do kraja iduće godine. Od suštinskog značaja je da pobedimo virus pomoću vakcina, ali imamo obavezu da pomažemo gradjanima, preduzećima i zajednicama da izadju iz ekonomske krize, naglasila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen.
Mehanizam je strukturisan vodeći računa od 6 glavnih osovina, a to su zelena tranzicija, digitalna transformacija, ekonomska kohezija, produktivnost i kompetitivnost, socijalna i teritorijalna kohezija, sanitarna, ekonomska, socijalna i institucionalna otpornost i politike za naredne generacije. Novi finansijski instrument omogućiće Uniji da do 2050. postigne cilj klimatske neutralnosti i da napreduje na putu digitalne tranzicije, uz stvaranje radnih mesta i stimuliranje privrednog rasta.
Što se tiče Rumunije, za nju je izdvojeno 30,44 milijarde evra, koje će se moći upotrebiti za modernizaciju ili izgradnju bolnica, finansiranje nekih planova za institucionalnu reakciju i pripremu za krizne situacije, ali i za politike za decu i omladinu. Medjutim, najmanje 37% novca za investicije i reforme predvidjene u nacionalnim planovima za oporavak treba da bude namenjeno klimatskim ciljevima, a najmanje 20% odsto digitalnoj tranziciji. Drugi važan uslov je bezbednost, a novac ne može biti uložen u 5G mreže kompanija smatranih neprijateljskim, iz zemalja van Unije. Istovremeno, fondovi ne mogu biti upotrebljeni za pokrivanje budžetskih deficita i troškova. Trenutno, plan Rumunije za oporavak je na javnoj raspravi i vode se stalne konsultacije sa predstavnicima Evropske komisije.
Premijer Rumunije Florin Kacu pozdravio je glasanje u Evropskom Parlamentu i istakao da novac je važan za oporavak privrede ugrožene sanitarnom krizom. “Pomno ćemo ga koristiti za finansiranje investicija u infrastrukturu, digitalizaciju, zelenu privredu i strukturne reforme. Želimo da vlada što brže moguće okonča izradu Nacionalnog plana za oporavak i otpornost, kako bi Rumunija imala u što kraćem roku pristup ovom finansiranju, rekao je rumunski premijer.
