Evropski plan za izbeglice
Evropski ministri unutrašnjih poslova, koji su se sastali u Briselu u okviru specijalnog Saveta, odobrili su u ponedeljak plan od deset tačaka za bolju koordinaciju u slučaju ukrajinskih izbeglica. Plan predviđa trenutno stvaranje privremene registracione platforme za one koji ulaze u Evropsku Uniju, razvoj centara za izbeglice, mapiranje prihvatnih kapaciteta u državama članicama i indeks potreba u svakoj evropskoj zemlji. Istovremeno, na osnovu indicija o opasnosti od trgovine ljudima, aktivirana je evropska multidisciplinarna platforma protiv pretnji organizovanog kriminala, a Europol pomaže u ovoj oblasti vlastima zemalja iz Evropske Unije.
Roxana Vasile, 29.03.2022, 12:21
Evropski ministri unutrašnjih poslova, koji su se sastali u Briselu u okviru specijalnog Saveta, odobrili su u ponedeljak plan od deset tačaka za bolju koordinaciju u slučaju ukrajinskih izbeglica. Plan predviđa trenutno stvaranje privremene registracione platforme za one koji ulaze u Evropsku Uniju, razvoj centara za izbeglice, mapiranje prihvatnih kapaciteta u državama članicama i indeks potreba u svakoj evropskoj zemlji. Istovremeno, na osnovu indicija o opasnosti od trgovine ljudima, aktivirana je evropska multidisciplinarna platforma protiv pretnji organizovanog kriminala, a Europol pomaže u ovoj oblasti vlastima zemalja iz Evropske Unije.
Prema rečima evropske komesarke Ilve Johanson, do sada je od ruske ofanzive u Ukrajini pobeglo oko 3,8 miliona ljudi, uglavnom žena, dece i staraca. Broj dnevnih dolazaka u Evropsku Uniju smanjen je sa 200.000, koliko je bilo na vrhuncu priliva izbeglica, na oko 40.000, koliko iznosi trenutno. Većina ljudi odlučila je da se skloni u Poljsku, a zatim u Austriju i Češku, zbog čega gospođa Ilva Johanson smatra da izbeglice treba podsticati da biraju i druge evropske zemlje kao svoje destinacije.
Ne postoje kvote za raspodelu, a trenutno se razgovori između država članica Evropske Unije za ublažavanje tereta na države i za zemlje koje nisu članice Evropske Unije a koje se graniče sa Ukrajinom, zasnivaju isključivo na volontiranju. Tako su se Francuska, Nemačka, Austrija i Holandija već ponudile da preuzmu skoro 15.000 izbeglica iz male i siromašne Republike Moldavije, zatrpane ogromnim prilivom Ukrajinaca. U Rumuniju, koja se takođe graniči sa Ukrajinom, ušlo je skoro 600.000 ljudi, ali većina njih je samo tranzitirala, na putu ka zapadnoj Evropi.
Na bazi akcija pomoći koje je preduzela rumunska država, Senat iz Bukurešta je u ponedeljak usvojio hitnu uredbu kojom se utvrđuje davanje humanitarne podrške i pomoći stranim državljanima iz Ukrajine u posebnim situacijama. Organ za odlučivanje je u ovom slučaju Poslanički dom. U međuvremenu, posete evropskih komesara Bukureštu su u porastu. Početkom ove nedelje došao je i nosilac portfelja ekonomije, Paolo Đentiloni, da bi sa rumunskim vlastima razgovarao o integraciji izbeglica na tržište rada, u školski sistem, o socijalnom osiguranju i zdravstvu.
Rumunski predsednik Klaus Johanis je tokom susreta sa gostom iz Brisela zatražio fleksibilnost u pogledu neiskorišćenih finansijskih sredstava u periodu 2014-2020, kako bi se ona iskoristila za upravljanje krize ukrajinskih izbeglica. Naime, Evropska komisija namerava da obezbedi do 17 milijardi evra, a deo sume dolazi iz neiskorišćenih budžetskih sredstava u pomenutom finansijskom periodu, za zemlje koje preuzmu najviše izbeglica.
