Fiskalni paket u prvom čitanju

Koaliciona vlada Socijaldemokratske stranke (PSD) i Nacionalne liberalne partije (PNL) iz Bukurešta raspravljala je u sredu uveče u prvom čitanju o paketu mera za dugoročno uravnoteženje državnog budžeta i olakšavanje apsorpcije evropskog novca. Ministar finansija Marčel Bološ podsetio je da se Rumunija obavezala da će ispoštovati ciljni budžetski deficit od 4,4%. U suprotnom, postoji rizik da Evropska komisija suspenduje značajne fondove zajednice, vitalne za izgradnju autoputeva, škola ili bolnica.

Roxana Vasile, 21.09.2023, 11:07

Koaliciona vlada Socijaldemokratske stranke (PSD) i Nacionalne liberalne partije (PNL) iz Bukurešta raspravljala je u sredu uveče u prvom čitanju o paketu mera za dugoročno uravnoteženje državnog budžeta i olakšavanje apsorpcije evropskog novca. Ministar finansija Marčel Bološ podsetio je da se Rumunija obavezala da će ispoštovati ciljni budžetski deficit od 4,4%. U suprotnom, postoji rizik da Evropska komisija suspenduje značajne fondove zajednice, vitalne za izgradnju autoputeva, škola ili bolnica.

Marčel Bološ: Imamo 46 milijardi evra u kohezionoj politici i još uvek imamo 29,3 milijarde evra u Nacionalnom planu za oporavak i otpornost. Dakle, razgovaramo o budućnosti Rumunije, 75 milijardi evra, koje ne možemo da priuštimo da budu suspendovani“.

Pored smanjenja javne potrošnje, Izvršna vlast ima za cilj borbu protiv utaje poreza, poreza na dobit i velike imovine, kao i eliminisanje fiskalnih privilegija. U pokušaju da smiri duhove, prilično uzavrele u perspektivi povećanja naknada, poreza i cena, isti ministar finansija je precizirao da će, na primer, biti porez od 1% na promet banaka i mikro-preduzeća ili povećanja poreza na dodatu vrednost, ali da će porez na dodatu vrednost, međutim, ostati nizak za neke kategorije proizvoda i dobara.

Marčel Bološ: Hrana ostaje 9%, lekovi ostaju 9%, deo medicinskih proteza za osobe sa invaliditetom je čak i sa 0% poreza na dodatu vrednost. Imamo i 5% za ogrev, za toplotnu energiju, za prirodni gas, sve što znači potrošnju na nivou stanovništva“.

Pre sednice Vlade, o fiskalno-budžetskim merama razgovarano je i u okviru Tripartitnog saveta za socijalni dijalog, tela kojeg čine predstavnici Vlade, poslodavaca i sindikata. Sindikati su, preko predsednika Florina Žijanua, izgleda zadovoljni, jer su dobili obećanje da će se mere primenjivati od 1. januara 2024. godine, ali i da se porez na dodatu vrednost za uslužnu delatnost neće menjati: Ostaje udeo od 9% za ovu delatnost, što je veoma dobra stvar za ovaj sektor. Da je porez na dodatu vrednost povećan, potpuno bismo izgubili konkurentnost sa susedima Bugarima“.

S druge strane, sindikati su izjavili da nisu zadovoljni činjenicom da će vaučeri za odmor biti dodeljeni samo budžetskim radnicima sa platama do i uključujući 1.600 evra. Socijaldemokratski premijer Marčel Čolaku je dao protiv argument: Sa državnom platom od 1.600 evra, ne možete tražiti vaučere za odmor, plus dodatak za hranu. Oni sa niskim platama će nastaviti da primaju vaučere. Mi im čak povećavamo vrednost, ali je potpuno pogrešno davati ih i visoko plaćenim držanim radnicima.

Premijer Čolaku će sledeće nedelje u parlamentu predstaviti paket fiskalno-budžetskih mera za koje će odgovornost preuzeti njegova izvršna vlast. Ako ga opozicija žestoko kritikuje, s druge strane, predsednik zemlje Klaus Johanis kaže da to predstavlja korak u dobrom pravcu.