Fondovi za životnu sredinu (10.3.2023.)
Vlada u Bukureštu odobrila je budžet Uprave fonda za životnu sredinu (AFM), što omogućava početak programa Rabla 2023 do kraja meseca. Programi Rabla klasik“ i Rabla plus“ imaju povećan budžet, koji ove godine iznosi 1,5 milijardi leja (305 miliona evra). Ovogodišnje izdanje donosi dve velike promene u odnosu na prethodne godine. Tako se za program Classic Rabla nadoknada za kasaciju povećava sa 6.000 leja (1.200 evra), koliko je iznosila prošle godine, na 7.000 leja (1.400 evra) da bi se pokrila inflacija od skoro 16% od kraja 2022. godine. Sa dve nadoknade za kasaciju i motorom sa niskom emisijom štetnih gasova, građani mogu dobiti popust od skoro 3.000 evra, odnosno četvrtinu cene novog zapreminskog automobila sa osnovnom opremom. U programu Rabla plus, kroz koji država daje bonus od skoro 11.000 evra za električne automobile, Ministarstvo životne sredine uvelo je cenzus od 75.000 evra za maksimalnu vrednost novog automobila. Tu je i novi program – Rabla Local, koji će se razvijati i sprovesti u saradnji sa lokalnim vlastima. Budžet za ovaj program je 240 miliona leja (49 miliona evra) i biće dopunjen procentom od 20% od ukupnih 100% od strane lokalnih vlasti. Odnosno, 2.400 leja (490 evra) biće plaćeno iz budžeta AFM, a 600 leja (120 evra) iz lokalnog budžeta. Tako će korisnik dobiti ukupno 3.000 leja (610 evra) za svaki automobil stariji od 15 godina koji će biti rashodovan. Istovremeno, 2023. godine nastavlja se program za biciklističke staze, sa budžetom od 50 miliona leja (10 miliona evra), ali i Rabla za električne aparate“, sa budžetom od 75 miliona leja (15 miliona evra). Vlada će takođe povećati sredstva za ekološke programe, kao što je Zelena kuća, programi koji uključuju projekte postavljanja fotonaponskih panela, rekao je premijer Nikolae Čuka. On je naveo da je broj korisnika sve veći. Nikolae Čuka: Na nivou Vlade odlučili smo da, praktično, udvostručimo sredstva za ove projekte. Za ugradnju fotonaponskih panela biće izdvojeno oko 2 milijarde evra i na taj način broj korisnika može da se poveća i na 80.000 domaćinstava.“ Ako govorimo o obnovljivim izvorima, da bi ojačao svoju strategiju razvoja u ovoj oblasti, Public Power Corp (PPC), najveća komunalna kompanija u Grčkoj, preuzima poslovanje u Rumuniji od italijanske grupe Enel, za 1,26 milijardi evra. Po mišljenju stručnjaka, kroz jeftine troškove proizvodnje, PPC će tako udvostručiti proizvodnju iz obnovljivih izvora, nakon što je u Grčkoj, zbog ograničenja, bio prinuđen da smanji tržišni udeo. Enel igra važnu ulogu na tržištu energije u Rumuniji od 2005. godine, gde ima preko 3 miliona klijenata. Ovom akvizicijom, grčka kompanija, koja ima 6 miliona klijenata, jača svoju geostratešku poziciju na Balkanu, postavši najveći igrač u Jugoistočnoj Evropi.
Mihai Pelin, 10.03.2023, 12:59
Vlada u Bukureštu odobrila je budžet Uprave fonda za životnu sredinu (AFM), što omogućava početak programa Rabla 2023 do kraja meseca. Programi Rabla klasik“ i Rabla plus“ imaju povećan budžet, koji ove godine iznosi 1,5 milijardi leja (305 miliona evra). Ovogodišnje izdanje donosi dve velike promene u odnosu na prethodne godine. Tako se za program Classic Rabla nadoknada za kasaciju povećava sa 6.000 leja (1.200 evra), koliko je iznosila prošle godine, na 7.000 leja (1.400 evra) da bi se pokrila inflacija od skoro 16% od kraja 2022. godine. Sa dve nadoknade za kasaciju i motorom sa niskom emisijom štetnih gasova, građani mogu dobiti popust od skoro 3.000 evra, odnosno četvrtinu cene novog zapreminskog automobila sa osnovnom opremom. U programu Rabla plus, kroz koji država daje bonus od skoro 11.000 evra za električne automobile, Ministarstvo životne sredine uvelo je cenzus od 75.000 evra za maksimalnu vrednost novog automobila. Tu je i novi program – Rabla Local, koji će se razvijati i sprovesti u saradnji sa lokalnim vlastima. Budžet za ovaj program je 240 miliona leja (49 miliona evra) i biće dopunjen procentom od 20% od ukupnih 100% od strane lokalnih vlasti. Odnosno, 2.400 leja (490 evra) biće plaćeno iz budžeta AFM, a 600 leja (120 evra) iz lokalnog budžeta. Tako će korisnik dobiti ukupno 3.000 leja (610 evra) za svaki automobil stariji od 15 godina koji će biti rashodovan. Istovremeno, 2023. godine nastavlja se program za biciklističke staze, sa budžetom od 50 miliona leja (10 miliona evra), ali i Rabla za električne aparate“, sa budžetom od 75 miliona leja (15 miliona evra). Vlada će takođe povećati sredstva za ekološke programe, kao što je Zelena kuća, programi koji uključuju projekte postavljanja fotonaponskih panela, rekao je premijer Nikolae Čuka. On je naveo da je broj korisnika sve veći. Nikolae Čuka: Na nivou Vlade odlučili smo da, praktično, udvostručimo sredstva za ove projekte. Za ugradnju fotonaponskih panela biće izdvojeno oko 2 milijarde evra i na taj način broj korisnika može da se poveća i na 80.000 domaćinstava.“ Ako govorimo o obnovljivim izvorima, da bi ojačao svoju strategiju razvoja u ovoj oblasti, Public Power Corp (PPC), najveća komunalna kompanija u Grčkoj, preuzima poslovanje u Rumuniji od italijanske grupe Enel, za 1,26 milijardi evra. Po mišljenju stručnjaka, kroz jeftine troškove proizvodnje, PPC će tako udvostručiti proizvodnju iz obnovljivih izvora, nakon što je u Grčkoj, zbog ograničenja, bio prinuđen da smanji tržišni udeo. Enel igra važnu ulogu na tržištu energije u Rumuniji od 2005. godine, gde ima preko 3 miliona klijenata. Ovom akvizicijom, grčka kompanija, koja ima 6 miliona klijenata, jača svoju geostratešku poziciju na Balkanu, postavši najveći igrač u Jugoistočnoj Evropi.
