Hitni samiti u Briselu

Mesec dana nakon izbijanja najgoreg vojnog sukoba na evropskom kontinentu od Drugog svetskog rata, lideri Evropske Unije, NATO-a i G7 simbolično su održali sastanke istog dana u Briselu, kako bi razgovarali o situaciji koju je izazvala ruska invazija na Ukrajinu. Evropljani prave planove da prestanu da zavise od ruskog gasa, 7 najvećih svetskih ekonomija tražilo je od Moskve da ne koristi nuklearno, hemijsko ili biološko oružje, a NATO je odlučio da resetuje svoj odbrambeni format.

Roxana Vasile, 25.03.2022, 12:14

Mesec dana nakon izbijanja najgoreg vojnog sukoba na evropskom kontinentu od Drugog svetskog rata, lideri Evropske Unije, NATO-a i G7 simbolično su održali sastanke istog dana u Briselu, kako bi razgovarali o situaciji koju je izazvala ruska invazija na Ukrajinu. Evropljani prave planove da prestanu da zavise od ruskog gasa, 7 najvećih svetskih ekonomija tražilo je od Moskve da ne koristi nuklearno, hemijsko ili biološko oružje, a NATO je odlučio da resetuje svoj odbrambeni format.

Istočni blok Alijanse će imati četiri nove multinacionalne stalne borbene grupe u Rumuniji, Bugarskoj, Mađarskoj i Slovačkoj, a pojačaće i svoju odbranu na Crnom moru. Prema rečima generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga, lideri 30 zemalja saveznica takođe su odlučili da ponude dodatnu pomoć Ukrajini. Istovremeno, Alijansa je pozvala Kinu da se uzdrži od ekonomske ili vojne pomoći ruskoj invaziji. Sve ovo je podvrgnuto istom cilju — da aktuelni sukob u Ukrajini ne eskalira, što bi moglo da dovede do njegove internacionalizacije.

Rumunski predsednik Klaus Johanis, prisutan u Briselu, istakao je da je jačanje partnerstva saveznika u Rumuniji i na celom istočnom krilu NATO-a strateški cilj Bukurešta. Šef države je ponovio da nijedan Rumun ne treba da se plaši u kontekstu sukoba u Ukrajini: Mi smo deo najvećeg, najjačeg odbrambenog saveza koji je ikada postojao. Naši vojnici su dobro pripremljeni. Tako da mogu da kažem da Rumunija nije u opasnosti. Rumuni su bezbedni, preko naših oružanih snaga i putem NATO-a“.

Lideri G7 su u zajedničkom saopštenju zahtevali da Rusija poštuje odluku Međunarodnog suda pravde da odmah obustavi vojne operacije u Ukrajini i povuče svoje snage iz tog područja. Što se tiče Evropske Unije, iako je bojkot uvoza ruskog gasa u ovom trenutku nemoguć, lideri Evropske Unije traže rešenja kako u bliskoj budućnosti ne bi više zavisili od Moskve.

Rumunski politikolog Andrej Caranu je mišljenja da nikada ranije nije bilo toliko samita posvećenih istoj krizi: Sukob je izgledao više kao ekonomski sukob između Sjedinjenih Američkih Država i Kine, budući da je Kina viđena kao neka vrsta globalnog izazivača. Od ovog trenutka možemo reći da je Rusija preuzela gotovo sav javni i politički prostor kroz ovaj ničim izazvan napad na suverenu državu, državu u Evropi i državu koja je imala demokratske želje. U ovim uslovima i Evropska Unija, a posebno NATO vrlo brzo su se okupili i započeli promenu paradigme“. Jer, kako kaže rumunski politikolog, trenutno smo svedoci velike geopolitičke promene.