Još jedno mesto za Rumuniju u Evropskom parlamentu (14.06.2018)
Bogdan Matei, 14.06.2018, 13:33
Istovremeno sa ozvaničenjem Bregzita i izlaskom Londona iz Evropske unije, nestaće i 73 mesta koja su pripadala Velikoj Britaniji u komunitarnom zakonodavnom telu. U sredu su članovi komunitarnog tela, odobrili glasanjem, način na koji će biti podeljeni mandati koji su preostali slobodni. Postoji mogućnost da se 46 mandata dodeli budućim članicama u slučaju da će doći do novog proširenja unije. Preostalih 27 mesta biće podeljeno među 14 država koje u ovom trenutku imaju manje predstavnika. Među njima se nalazi i Rumunija kojoj će biti dodeljeno još jedno mesto i tako će se broj rumunskih evroparlamentaraca povećati na 33. U usvojenom dokumentu se precizira da će se nova preraspodela sprovesti samo u slućaju da će Velika Britanija napustiti Evropsku uniju. U suprotnom, ostaće na snazi sadašnji algoritam, sve do okonćanja Bregzita sa pravnog aspekta. U ovom trenutku Evropski parlament ima 751 evroposlanika a posle Bregzita stićiće na 705. Dopisnica radija Rumunija u Briselu precizira da će novoj strukturi Evropskog parlamenta biti neophodna formalna saglasnost lidera država članica, koji će zasedati krajem ovog meseca na običajenom letnjem samitu. Viktor Negresku, ministar bez portfelja za evropske poslove, pozdravio je odobrenje od strane Evropskog parlamenta nove dristibucije mandata, na osnove koje će Rumuniji biti dodeljen još jedan mandat u sazivu 2019-2024. Nakon izlaska Velike Britanije iz EU, ,,Rumunija će postati šesta država po veličini. To podrzumeva dodatnu odgovornost prema evropskom projektu, za koji se nača država priprema u kontekstu preuzimanja predsedvanja Savetom EU u prvom tromesečju sledeće godine — izjavio je ministar Negresku. Evrospki izbori će biti održani u svim evropskim državama od 23 do 26 maja 2019. Komentatori u Bukureštu procenjuju, već, da izbori u Rumuniji neće biti drugačiji od prethodnih koji su organoizovani posle pristupanja Rumunije EU, 2007 godine. Sa jedne strane, skroman je broj Rumuna koji su zainteresovani za evropske izbore i zbog toga se beleži velika neizlaznost, u poređenju sa predsedničkim, parlamentarnim ili lokalnim izborima. Sa druge strane, Rumunija šelje u Brisel i Strazbur, evroparlamentarce koji pripadaju trima demokratskim porodicama na kontinentu desnoorijentisane narodnjake (demohrišćane) levoorijentisane socijaliste (progresiste) i centristički orijentisane liberale i demokrate. To je slučaj 30 od 32 sadašnjih rumunskih evroparlamentaraca. Drugim rečima, izborno telo iz Rumunije ne glasa za predstavnike ekstremne levice ili denice, populiste ili evroskeptike u Evropskom parlamentu.
