Kada će uslediti novo proširenje Evropske Unije? (06.10.2023)
Evropska unija je rezultat neprekidne evolucije procesa integracije i proširenja. Posle osnivanja Evropske zajednice uglja i čelika 1951. godine, prethodnice Evropske zajednice, usledilo je više talasa proširenja 1973, 1981, 1986, 1995 , 2004 i 2007. U predposlednjem proširenju 2007. godine u Evropsku uniju integrisane su Bugarska i Rumunija a nova integracija ostvarena je i 2013.godine. Prošla je decenija od kada u Evropsku uniju nije primljena nijedna država. 2020. godine, posle čuvenog Bregzita, iz Unije je istupila Velika Britanija, tako da Unija trenutno ima 27 članica. Zemlje koje su prevalile trnovit put pristupnih priprema znaju da u okviru politike pristupanja kandidati treba da dokažu da su spremni da preuzmu odgovornost za članstvo, drugim rečima da strogo poštuju sve zahteve. Pristupna politika predpostavlja složen proces koji na kraju donosi obostrane koristi kandidatima i Evropskoj uniji. Okupljeni u Granadi u Španiji lideri Evropske unije razmatrali su perspektive evropskog proširenja. Prisuatan na skupu u Granadi, predsednik Rumunije zalagao se za pristupne procese ne samo za Republiku Moldavije i Ukrajinu već i za balkanske države, ali smatra da nije realno utvrditi datume za proširenje: ,,Ako će se napraviti odlučan korak u slučaju Ukrajine i Moldavije to se neće desiti sustra. Ovi pitanje postaviće se na strateškoj agendi u narednim godinama. Meni lično i nama u Rumuniji je jasno da je veoma važno da Ukrajina i Moldavija naparve brze korake napred ka evropskoj integraciji i zbog toga smo i intenzivno lobirali.“
Roxana Vasile, 06.10.2023, 10:50
Trenutno 5 država zapadnog Balkana ima statut kandidata i u pojedinim slučajevima pregovori su odmakli. U ovoj situaciji se nalaze Albanija, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonije, Crna Gora i Srbija. Ne treba zaboraviti ni Tursku koja želi da postane deo Unije. Kosovo, čiju nezavisnost priznaje večina članica Evropske unije, podnelo je 2022. godine zahtev za pristupanje. U istočnoj Evropi, Republici Moldaviji i Ukrajini dodeljen je statut zemlje-kandidata, dok se Gruzija nada da će ga uskoro dobiti. Kišinjev i Kijev žele da vode pristupne pregovore u najkraćem roku i Evropski parlament je nedavno usvojio rezoluciju kojom od Evropske komisije traži da otpočne ove procedure sa Republikom Moldavijom.
